Osmanlije sačuvale pravoslavni hram

Sličan kameni stub sa turbanom na sredini, postoji još samo u Aja Sofiji u Istanbulu, ali je onaj u manastiru Sveti Joakim Osogovski po mnogo čemu poseban, jer su se i Turci nekada klanjali pred čudotvorcem svetim Joakimom.
 

Stotinak kilometara od Skoplja, na krajnjem severoistoku Makedonije, blizu granice sa Bugarskom, nalazi se gradić Kriva Palanka. Gore, u gustoj šumi nepreglednih Osogovskih planina, na 800 metara nadmorske visine, nalazi se prelepi manastirski kompleks Sveti Joakim Osogovski.

To je mesto gde se mogu čuti razne priče i legende o manastiru i crkvi u kojoj se nalaze mošti sveca. Osogovski manastir je jedini pravoslavni hram u kome postoji turski zaštitni znak. Reč je o visokom kamenom stubu sa turbanom na sredini koji su turske vlasti u vreme vladavine Osmanlija postavile kako bi manastir sačuvale od uništenja.
 

Moć

- Naš manastir Sveti Joakim Osogovski je jedini pravoslavni hram koji je dobio tursku zaštitu od uništenja i preimenovanja u neki drugi objekat, što jasno govori o moćima i čudotvornoj snazi svetoga Joakima - kaže starešina manastira, protojerej Dobrisav Boškovski.

Za manastir Svetog Joakima Osogovskog, isposnika i čudotvorca, vezane su brojne priče i legende. Jedna govori da su u 11. veku u Ovčem Polju živela četvorica monaha - Prohor, Gavril, Jovan i Joakim.

Kada su napunili po 30 godina života, braća po veri su rešila da se razdvoje i nastave da žive pustinjskim životom u postu i molitvi.

Jovan je otišao u planinu Rila, gde i danas postoji veliki Rilski manastir. Prohor se zaputio u kumanovsko selo Nagoričane, ali se zbog ljudi koji su mu dosađivali, povukao u klisuru Pčinjske reke. Joakim je otišao u jednu pećinu kod sela Gradec blizu Krive Palanke, ali je zbog najezdi pljačkaških bandi otišao dalje, na Osogovske planine. Četvrti svetac, Gavril, svoje mesto je našao u Lesnovu, gde i danas postoji Lesnovski manastir.

Blizu pećine na Osogovu u kojoj je živeo Joakim stoji oltarski deo male crkve "Sveta Bogorodica" iz 12. veka.

Izvor

Pored mesta gde se molio i danas postoji mali izvor vode, za koju se veruje da je sveta. Veća crkva Svetog Joakima Osogovskog, u kojoj se nalaze mošti sveca, izgrađena je u 19. veku. Još tada su u turskim spisama opisane njegove čudotvorne moći. To je na svojoj koži osetio i jedan od turskih vojskovođa koji je dobio naredbu da otera narod iz manastira i da zatvori svetilište.

- Prilikom napuštanja manastira, turski vojskovođa je sa sobom uzeo parče mošti svetca iz otvorenog kovčega i sa vojskom krenuo ka Krivoj Palanci. Vojnici su, međutim, primetili da se sa njim nešto čudno dešava. Kada su ga upitali šta mu je, on je nemo i uspaničeno počeo da maše rukama pokazujući vojnicima da se vrate nazad u manastir. I on je krenuo sa njima, a kada su stigli, u kovčeg sveca je vratio deo uzetih moštiju. Ubrzo potom vojskovođi se vratila i snaga i glas, pa je o ovom neobičnom događaju i činjenici da "blizu Krive Palanke postoji kaursko svetilište" obavestio sultana u Istanbulu. Turci su tada u manastir poslali njihov znak zaštite, da manastir ne može biti ništa drugo nego što i jeste, i još pride pet kilograma zlata za pokrivanje štete koju su Turci naneli manastiru", priča protojerej Boškovski.