Lepo je kad te cene i u otadžbini

Početkom godine nagradu vam je uručio i Barak Obama. Kako ste se osećali, ne samo kao naučni radnik, već i kao osoba koja potiče sa prostora koji je Amerika bombardovala?
- Mogla sam samo da budem zahvalna u oba slučaja, ali da ne zaboravim koliko je mnogo neznanih junaka koji zaslužju slavu, svejedno na kom polju, ali je neće dobiti. Ja sam rekla i majci da mi ne govori o nagradi, niko pametan ne radi zbog nagrade. Jasno je šta nas goni na rad i na žrtve.

Koja naučna dostignuća su vam najdraža i da li se neka već primenjuju u praksi?
- Poslednjih godina moja su se istraživanja koncentrisala na pomoć ljudima sa specijalnim potrebama, osobama koje su preživele srčani udar, autističnu decu, stare sa demencijom i slične slučajeve. Mene takvi slučajevi motivišu i nadam se da ćemo dočekati da vidimo te tehnologije u svakodnevnom životu u školama, bolnicama i domovima. Za sada su samo u fazi istraživanja, ali postoji veliko interesovanje i potreba da se dizajniraju i prave proizvodi koji će ući u svakodnevnu upotrebu.

Kada ste otišli u Ameriku, gde ste se školovali i studirali?
- Sa 16 godina, 1981. godine, posle odličnog obrazovanja u Beogradu, našla sam se u Kanzasu. Visoko obrazovanje stekla sam na Univerzitetu države Kanzas. Magisterij i doktorat stekla sam na Masačusetskom institutu tehnologije.

Gde i kako ste započeli naučnu karijeru?
- Istraživački rad sam počela za vreme magistarskih i doktorskih studija , a kad

Zdrav uzor svojoj deci Da li je teško uskladiti porodični i naučni život? - Moje najveće dostignuće su moja deca. Biti roditelj nije lako, vrlo je zahtevno, ali je pri tome i najzahvalnija stvar u životu. Ja zaista uživam u istraživačkom radu i u svojoj karijeri, ali to nikada nije na račun moje porodice. Nadam se da pružam zdrav i pozitivan uzor svojoj deci koja će videti da je moguće imati jedno i drugo, istovremeno voleti i porodicu i rad, umesto morati birati između ta dva.

sam stekla doktorat, nastavila sam kao profesor, prvo na Brendajz univerzitetu u Bostonu a onda i na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Koliko je trnovit put do uspeha u Americi?
- Put ka uspehu je uvek trnovit, pun velih napora i izazova, bilo u kojoj zemlji i bilo u kojoj oblasti istraživanja i rada. Ja sam imala sreće da steknem odlično školsko i univerzitetsko obrazovanje i vrlo pogodne porodične uslove života. Imam sreću i da radim sa divnim studentima.

Koji su Vaši profesionalni planovi za budućnost?
- Nameravam da nastavim istraživački rad na društveno korisnoj robotici, razvijajući tehologiju koja može poboljšati kvalitet života ljudi sa specijalnim potrebama. U to je uključena i interdisciplinarna saradnja od medicine do društvenih nauka.