Italijanski akademik: KGB ubio Kamija

Kateli, inače stručnjak za istoriju Istočne Evrope, pozvao se na deo iz dnevnika češkog pesnika Jana Zabrane koji je izostavljen iz italijanskog izdanja. U tom delu, Zabrana piše o svom susretu sa ruskim KGB kontaktom.

- Čuo sam nešto veoma čudno od čoveka koji zna mnogo stvari i koji ima dobro obaveštene izvore - preneo je, navodno, Zabrana. On je rekao da su saobraćajnu nesreću u kojoj je Alber Kami poginuo 1960. organizovali sovjetski tajni agenti. Oni su oštetili gumu automobila tako što su koristili opremu koja je pri određenoj brzini izduvala gumu - dodao je on.

Kateli je naveo da je naređenje da se ubije Kami poteklo direktno od tadašnjeg sovjetskog ministra spoljnih poslova Dimitrija Šepilova kog je razbesneo članak objavljen u jednom francuskom listu 1957. godine, u kome ga Kami krivi za odluku Moskve da pošalje vojsku u Mađarsku i uguši pobunu 1956. godine.

"KGB je imao druge načine"

Ovaj scenario nije ubedio francuskog filozofa Mišela Onfreja, koji radi na biografiji Kamija. - Mislim da to nije verovatno. KGB je imao druge načine da se reši Albera Kamija - rekao je Onfrej.

Onfrej je dodao da je Kami u vreme pogibije kod sebe imao povratnu kartu za Pariz, gde je nameravao da provede Božić sa porodicom i da je tek u poslednjem trenutku odlučio da se vrati sa prijateljem i izdavačem Mišelom Galimarom.

Njihov automobil je, navodno, skliznuo sa zaleđenog puta i udario u drvo. Kami je umro na licu mesta, dok je Galimar preminuo nekoliko dana kasnije.

Vojtek Ripka sa Instituta za studije totalitarnih režima u Pragu takođe sumnja u Katelijevu verziju događaja i navodi da je njegove tvrdnje nemoguće proveriti jer Rusija u strogoj tajnosti čuva sve informacije o komunističkoj tajnoj policiji.

Uvek bio samo svoj   Alber Kami je rođen novembra 1913. godine. Bio je književnik, novinar i filozof. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1957. godine i posle Radjarda Kiplinga bio je najmlađi dobitnik te prestižne nagrade i prvi autor rođen u Africi koji je dobio to priznanje.   Tokom većeg dela karijere bežao je od pokušaja okoline i medija da ga svrstaju u bilo koju ideološku grupu ili literarni ili filozofski kružok, što mu je omogućilo da zadrži intelektualnu slobodu.   Kami je voleo da ga javnost tretira kao čoveka i mislioca, a ne kao pripadnika neke škole ili ideologije. Kako je isticao, ljudi su mu uvek bili draži od ideja.   U jednom poznatom intervjuu iz 1945. godine Kami je odbio bilo kakvu povezanost sa ijednom ideologijom, i ujedno negirao da pripada Sartrovom "štabu" egzistencijalista. - Ne, nisam egzistencijalista. Sartr i ja se uvek čudimo kada vidimo da se naša imena povezuju - rekao je.