Svaki dan - korak napred

- Vratili smo se kući i zaista sam prezadovoljna svime što je postignuto kad je Nikolina rehabilitacija u pitanju. Slovenački fizijatri su nam neizmerno u tome pomogli jer zahvaljujući njihovoj stručnosti Nikola može samostalno da hoda na kraćim relacijama, da se oblači, koristi kupatilo... To je zaista ogroman napredak. Čini mi se da su njihove metode toliko ispred onih u našim bolnicama da se to može meriti svetlosnim godinama. Ne kritikujem naše lekare jer sam svesna u kakvom se stanju nalazi cela država, pa i zdravstvo. Ali, verujte, da nismo otišli u Sloveniju, ne bi bilo ništa od Nikolinog oporavka, ostao bi u invalidskim kolicima, u šta sam sasvim sigurna - rekla je vidno umorna i zabrinuta majka, 41-godišnja Sunčica Mrkajić.

Beskrajno zahvalni   Da bi mogla da bude uz Nikolu posle nesreće, Sunčica je bila prinuđena da napusti posao, čime su se prihodi porodice znatno umanjeni, a Nikolu je trebalo voditi na brojne rehabilitacije u morskim i banjskim centrima. I tako pune tri godine. Mrkajići su sve to uspevali da pokriju uz pomoć rodbine, prijatelja, a sada i plemenitih čitalaca "Vesti". - Činjenica je da ne možemo živeti od vazduha, zato sad tražim posao i iskreno se nadam da ću ga brzo naći. Imam obavezu i prema mlađem sinu. U nadi da će nam tuđa pomoć sve manje trebati, želim još jednom da se zahvalim svim ljudima dobre volje širom sveta koji su nam pomogli da Nikoli omogućimo lečenje u Sloveniji - kazala je Sunčica Mrkajić, izbeglica iz Tuzle.

U nastavku razgovora sa ovom napaćenom ženom, koja od početka rata u bivšoj Jugoslaviji nema mira od nesreća koje su, jedna za drugom, pogađale njenu porodicu, saznali smo da je Mrkajićima na kućnu adresu stigao novčani prilog u vrednosti od 180 evra anonimnog donatora iz Australije.

- Od srca hvala tom dobrom čoveku, na ukazanoj pažnji i pomoći, koja nam mnogo znači, budući da Nikola mora da nastavi rehabilitaciju i kod kuće uz pomoć fizioterapeuta kako ne bi došlo do stagnacije i kako ne bi izgubio volju i želju da nastavi svoj oporavak. Nikola lako zapadne u psihičku krizu, lekari kažu - depresiju - zbog stanja u kome se nalazi, a koje predugo taje. Tome doprinosi i priroda povreda, koje su kod njega u većoj meri neurološke nego ortopedske. Zato mu je potreban neko autoritativan da ga motiviše. U sadašnjim okolnostima to su fizioterapeuti. Za svaku njihovu posetu, jasno je, treba izdvojiti novac. Zato će nam ova donacija i te kako dobro doći za te svrhe - ispričala je majka Sunčica Mrkajić, a potom nastavila:

- Uz pomoć humanih zemljaka širom sveta uspeli smo da kupimo dve manje sprave kako bi Nikola nastavio da vežba kod kuće do narednog banjskog lečenja, što mu mnogo znači. Pri tom, Nikolu sada očekuju i psiho-testovi kod neuropsihijatra kako bismo znali dokle je stigao i u mentalnom oporavku. Zbog teških povreda glave i moždanih ovojnica, zadobijenih u saobraćajnoj nesreći, proveo je više od tri meseca u komatoznom stanju. Naravno, to je uticalo na njegovo celokupno zdravstveno stanje, kako na motorički deo, tako i na psihički, uključujući i govorni aparat. Sada spazam popušta i se sve te funkcije polako se vraćaju, ali činjenica je da je on još veoma krhk i ne može još da bude samostalan.

POZIV DONATORIMA       Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Pred Nikolom Mrkajićem još je dug put do samostalnog izlaska u grad, obnavljanje znanja iz srednje škole i nalaženja radnog mesta ili studiranja, kako je planirao pre nesreće. Ali, onaj ko ima tako snažnu podršku porodice i uz koga su stali čitaoci našeg lista ima i utrtu stazu ka uspehu.

Težak izbor   - Iz Slovenije smo požurili nazad, istog dana kad je ciklus terapija okončan, jer mog supruga 15. avgusta očekuje još jedan ozbiljan hirurški zahvat. Oboleo je od karcinoma debelog creva. I ovako je kroz mnogo groznih stvari prošao sam, bez mene, jer sam morala da budem uz Nikolu. On misli da je to u redu, ali ovog puta nije dolazilo u obzir da se sam bori. Osećam duboku krivicu što nisam bila uz njega kad mu je bilo najteže, ali to se ne može popraviti. Teško je birati između nege sina i supruga, ne dao Bog nikome naš usud! - rekla je majka invalida i supruga čoveka, teškog bolesnika.