Drecun: Američka okupacija Afrike

Drecun je nedavno boravio u Libiji u želji da otkrije da li se paralelno sa sukobima vlade i pobunjenika vodi i medijski rat, ko čini zločine, kolika je stvarna podrška Moameru el Gadafiju, kakva je vojna situacija na terenu.

Odgovore na ta i mnoga druga pitanja spakovao je u filmsko svedočanstvo "Zabranjena istina".

Smatrate da je napad na Libiju podstaknut ekonomskim interesima.
- Došao sam do informacija da je Kina imala dogovorene aranžmane s Libijom u vrednosti od 28 milijardi, a Rusija od 17 milijardi dolara. Veoma značajne poslove imaju i nemačke firme, dok američke daleko zaostaju za njima.

Ne samo da su embargom i NATO intervencijom stopirane investicije koje dostižu 200 milijardi dolara, već su zaustavljene sve privredne aktivnosti u Libiji i ide se na uništenje njene infrastrukture.

Da li su to jedini razlozi?
- Libija leži na 2.000 kilometara dugoj sredozemnoj obali i geostrateški najznačajnija je zemlja na južnom Mediteranu. Poseduje najveće rezerve nafte na Crnom kontinentu, treća je po nalazištima gasa i ima podzemnu reku pijaće vode. Zapad se plašio njenog brzog razvoja i jačanja uticaja jer je Libija veliki investitor u afričkim zemljama, a propagirala je oslobađanje kontinenta zavisnosti od Zapada.

Benzin šest dinara Kakva je ekonomska situacija u Libiji? - Godišnji društveni bruto proizvod po čoveku iznosio je pre intervencije 13.800 dolara ili više od dva puta nego u Egiptu i Alžiru. U periodu od 2001. do 2005. Libija je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, jer je imala najnižu inflaciju, minus 3,1 odsto. Hleb i ostali prehrambeni proizvodi su do NATO napada bili veoma jeftini, a prevoz i gorivo praktično besplatni. Sada je cena benzina posle trostrukog poskupljenja neverovatnih šest naših dinara po litru.

 
Na koji način bi Libija oslobađala Afriku?
- Libija je planirala da uloži oko 100 milijardi dolara da bi se Afrika oslobodila zavisnosti od zapadnih investitora. Gadafi je snažan zagovornik stvaranja afričkog monetarnog fonda radi eliminisanja Međunarodnog monetarnog fonda, ali i uvođenja jedinstvene afričke valute, koja bi za razliku od dolara imala punu pokrivenost zlatom.

Koliko je Libija bila finansijski jaka vidi se iz činjenice da je pozajmila 50 milijardi dolara Kataru, koji sada učestvuje u NATO intervenciji. Saudijska Arabija joj duguje 12 milijardi dolara. Zapadne vlade su zamrzle oko 200 milijardi dolara libijskih sredstava u stranim bankama kako bi pojačale pritisak na Gadafija.

Nesporno je da istovremeno bukti i medijski rat.
- Informacije su od početka bile kontradiktorne. Pobunjenici preko zapadnih medija i Al Džazire plasiraju svoje tumačenje, a uočljiv je manjak saopštenja koja daje zvanični Tripoli. Da bih imao potpun uvid, bio sam na teritoriji pod kontrolom libijske vlade i tamo došao do mnogo podataka. Razgovarao sam sa Libijcima koji su pobegli iz zone koju drže pobunjenici, ali i sa strancima.

U Tripoliju sam sreo Džemsa Morijartija, vlasnika naftne kompanije iz SAD, koji je takođe došao zbog istine. Morijarti tvrdi da je plan okupacije sačinjen 2006. i da SAD zbog odbijanja Gadafija da njegova zemlja bude odskočna američka daska za Afriku, hoće da stave zemlju pod kontrolu i preko nje upravljaju Afrikom i neutrališu kineski proboj na Crni kontinent.

Sa Zapada stižu optužbe da Gadafijeva vojska ubija civile, a zvanični Tripoli tvrdi da to rade plaćenici i NATO. Ko je u pravu?
- Veoma indikativno je da nije formirana nijedna međunarodna komisija za utvrđivanje činjenica, čak ni pri Ujedinjenim nacijama, već se to radi pretežno na osnovu medijskih izveštaja, izjava vođa pobunjenika i zapadnih zvaničnika. Čuo sam svedočenja iz gradova na istoku pod kontrolom pobunjenika odakle je pobeglo četvrt miliona ljudi.

Kažu da civile terorišu i ubijaju pripadnici Al Kaide, kriminalci i pojedinci iz redova pobunjenika, a ne libijske snage. Pričaju i da pobunjenici pucaju u civile koji su protiv njih i da su Afrikance na radu u Libiji predstavljali kao Gadafijeve plaćenike i ubijali ih.

Novinar s ordenom za hrabrost Milovan Drecun je rođen 1957. u Vranju. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu i doktorant je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Novinarstvom se bavio od 1988. do 2000. godine. Bio je urednik u listu "Vojska" i vojno-politički analitičar na Radio-televiziji Srbije. Izveštavao je sa ratnih područja u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Kosovu, Gruziji, Libiji...   Kao izveštač za Kosmeta posle NATO bombardovanja odlikovan je Ordenom za hrabrost. Autor je više od 1.000 reportaža, emisija i dokumentarnih filmova, a objavio više od 1.000 članaka u domaćim i inostranim časopisima.   Proteklih 11 godina je nezavisni analitičar, istraživač i saradnik nekoliko privatnih evropskih agencija koje se bave bezbednosnim problemima. Autor je šest knjiga među kojima su "Rat za Kosovo", "Srbija između istoka i zapada", "Brate, gde je naša Srbija"... Nedavno je postao član Srpske napredne stranke zato što smatra da ova partija jedina ima snage da obori vladajuću strukturu. Oženjen je Danijelom, imaju sina Dejana i kćer Milicu.

Da li se zna broj nastradalih?
- Portparol libijske vlade nam je dao zvanične podatke o stradalim civilima u NATO bombardovanju od 19. marta do 7. juna kada je NATO avijacija izvela oko 11.000 letova, odnosno upola manje nego u istom periodu tokom bombardovanja SRJ 1999. godine.

Ranjeno je i poginulo 4.711 ljudi, od čega je poginulo 856 civila, 523 je teško ranjeno, a 3.332 lakše. Poginulo je 109 dece, a najmlađe je imalo osam meseci.

Iznenađujuće je da je NATO avijacija sa čak 18 projektila u nekoliko navrata razorila čak i kompleks u centru Tripolija u kojem je sedište niza nevladinih organizacija i udruženja.

Jeste li uspeli da sagledate kolika je podrška Gadafiju?
- To sam najbolje video uz pomoć libijskih plemena, organizovanih tako da njihov predstavnik na skupovima iznosi jedinstven stav cele te zajednice. Ovi sastanci najbolje i realno odražavaju volju naroda, a Gadafi ima podršku svih plemena, što je njegova najveća snaga i ogroman problem za SAD i NATO.

Pobunjenici, kako procenjuju nezavisni i plemenski izvori u Tripoliju, uz sebe imaju maksimum dva odsto stanovništva. Takođe je 85 odsto teritorije pod kontrolom vlade u Tripoliju. Uz Gadafija su i mladi Libijci.

Na osnovu čega to tvrdite?
- Na kongresu mladih gde su bili predstavnici svih libijskih plemena demonstrirana je snažna, veoma iskrena i odlučna podrška odbrani i jedinstvu Libije. Zapadni mediji u potpunosti prećutkuju ovakve skupove.

Da li je kongres libijskih plemena doneo i neke odluke?
- Razgovarao sam s jednom od najuticajnijih ličnosti u Libiji Alijem Muhamedom al Ahvelom. On je šeik najvećeg libijskog plemena Orfela sa dva miliona pripadnika i istovremeno i prvi čovek Generalnog kongresa plemena Libije.

Tvrdi da je svih 2.000 šeika i predstavnika velikih porodica na satanku donelo odluke da nema podele Libije, da je neprihvatljivo mešanje stranih sila u unutrašnje poslove zemlje, da Libijci nemaju pravo da ubijaju jedni druge i da će biti sačuvano bogatstvo libijskog naroda. Šeik kategorično kaže da Zapad može da uzme bogatstvo Libije samo ako uništi svih 2.000 plemena.

Postoji li mogućnost kompromisa sa NATO-om?
- Od Al Ahvela sam čuo da ukoliko unište ceo narod, mogu da stave koga hoće da vlada. Jesmo li mi birali Sarkozija, Obamu ili bilo kog predsednika u svetu, pitao je Al Ahvel i dodao da Libijci nisu narod bez oca i majke i bez korena.