EU: Koliko je opasna ekstremna desnica?
Ljudi rođeni u inostranstvu čine nešto manje od 10 odsto stanovništva EU, njihov udeo je relativno mali, ali raste, što deluje uznemirujuće na neke stanovnike zemalja koje su donedavno bile etnički vrlo homogene.
Jedan od najglasnijih pristalica antiimigracione politike u Francuskoj, bivši vođa Nacionalnog fronta Žan Mari Le Pen ocenio je da Norveška "nije procenila opasnost koju po svet predstavlja masovna imigracija, koja je osnovni uzrok napada".
Približavanje stranaka kao što je Nacionalni front sredini političkog spektra ostavilo je one ekstremnije po strani, što može da predstavlja dodatnu pretnju.
Širom Evrope i pre napada u Norveškoj zabeležena su prebijanja tamnoputih navijača, terorisanje gradskih četvrti naseljenih imigrantima, razbijanje muslimanskh i jevrejskih nadgrobnih spomenika, propovedanje mržnje i udruživanje na internetu.
Mauthauzen
Napadi na strance i podržavanje antisemitizma zabeleženi su u Rusiji, Poljskoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji. Na zidu logora Mauthauzen u Austriji 2009. je ispisana rečenica koja izražava osećanja vrlo ekstremne desnice: "Ono što su Jevreji bili za naše očeve, muslimani su za nas. Čuvajte se!" |
Francuska policija koja prati aktivnost ekstremista na internetu zabeležila je 2010. više od 8.000 prigovora zbog rasističkih i ksenofobnih komentara, ali je identifikovano samo 10 ozbiljnih pretnji.
U Švedskoj je od 2008. do 2011. za 10 odsto smanjen broj krivičnih dela počinjenih iz mržnje prema strancima, dok je istovremeno aktivnost ekstremne desnice na internetu upadljivo povećana.
Ekonomska kriza i visoka nezaposlenost mogu da podstaknu radikalizam i na levici i na desnici, kao što su ekonomske nevolje doprinele usponu nacizma u Nemačkoj 1920-ih godina.
Istoričari, međutim, smatraju da je Evropa, bez obzira na trenutnu ekonomsku situaciju i napetost zbog imigracije, danas u boljem opštem stanju.
- Naravno da ima velikih ekonomskih, socijalnih, političkih i kulturnih problema, ali nismo u fazi fašizma, niti za sada imamo takvu ekonomsku krizu u svetu - ocenio je Ajo Funke, profesor na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, specijalizovan za ekstremnu desnicu.