Stranci u Bosni delili nepravdu

NEVIN PROVEO U ZATVORU GODINU DANA: Mirko Šarović

Bura koja je ustalasala političku scenu BiH nakon što je visoki predstavnik Valentin Incko nametnuo odluku o ostanku stranih sudija i tužilaca u zajedničkim pravosudnim institucijama se i dalje ne stišava. I dok se iščekuje da vlasti Republike Srpske raspišu referendum o ovom pitanju, malo je onih koji ulaze u samu suštinu rada međunarodnih delilaca (ne)pravde u proteklih nekoliko godina.

Naime, pravni stručnjaci iz RS su gotovo jednoglasni u oceni da su strane sudije i tužioci glavni krivci za propast krupnih procesa za organizovani kriminal i selektivno deljenje pravde u slučajevima ratnih zločina.

Dovoljna je i površna analiza rada stranih tužilaca, pa da se dođe do zaključka da su mnogi od njih na sva zvona najavljivali "procese veka" koji su završavali debaklom i oslobađajućim presudama. Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj nekadašnjeg predsednika RS Mirka Šarovića. On je okrivljen za organizovani kriminal, a optužnicu protiv njega potpisao je međunarodni tužilac Džon Mekner.

Nakon godinu dana dana provedenih u pritvoru, Šarović je oslobođen svake odgovornosti jer je sud ocenio da Mekner nema dokaza da je bivši predsednik RS bio deo kriminalnog lanca koji je, prema optužnici, počinio višemilionske prevare vezane za nekadašnju Privrednu banku Srpsko Sarajevo.

Sličnu sudbinu doživeli su i mnogi drugi političari. Lidera HDZ-a BiH Dragana Čovića optužio je stranac Džonatan Ratel. Bivši zamenik ministra odbrane Federacije BiH Hasan Čengić bio je optužen za zloupotrebu službenog položaja, a tužilac u njegovom slučaju bio je Amerikanac Dru Engel. Takođe, i ovi procesi završili su oslobađajućim presudama.

Finac optužio Ivanića   Propusti i prave blamaže stranih tužioca vidljivi su i u slučajevima koji se još vode, poput onog u procesu Mladenu Ivaniću, lideru PDP-a. Iako ga je finski tužilac Hajki Vendorf u početku teretio za teško krivično delo "zločinačkog udruživanja", sud ga je, prvostepenom presudom osudio pod mnogo blažom kvalifikacijom "nesavesnog rada u službi". Taj postupak je još uvek na drugostepenom nivou i prema nekim nezvaničnim informacijama presuda će biti preinačena u oslobađajuću.

Istovremeno, slučajevi ratnih zločina su posebna priča. Nijedan veći zločin nad Srbima nikada nije procesuiran, a primera je mnogo. Cela RS i dalje je šokirana zbog obustavljanja istrage u predmetu "tuzlanska kolona", a odluku o tome potpisao je stranac Dejvid Švendimen. Vapaje zašto se ne procesuira "Dobrovoljačka ulica" ili zločini Petog korpusa Armije BiH pod komandantom Atifa Dudakovića, više niko ne čuje.

Šef tima MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina Simo Tuševljak ocenjuje da je neverovatno da optužnice nisu podizane ni u slučajevima gde je postojao ogroman broj dokaza, poput slučaja logora "Dretelj", koji je vodio tužilac sa Filipina Džad Romano.
- On nikada nije podigao optužnicu, iako je i pravosuđe Norveške procesuiralo jednog od zločinaca u tom predmetu. Pored toga, tužilac Filip Alkok godinama je vodio istragu u slučajevima "Dobrovoljačka" i streljanja osam rezervista JNA u Sarajevu, a nikada nije podigao optužnicu, mada tu postoje izjave neposrednih svedoka sa svim podacima o identitetu ubica. Sada je, međutim, pokupio kofere, i zajedno sa većinom tužiocima iz Odeljenja za ratne zločine, otišao iz BiH - smatra Tuševljak.