Knez: Nikada nisam udario ženu!
Njegove kolege danima nisu mogli da se načude otkud da on, koji važi za finog, kulturnog i mirnog čoveka postane nasilnik. Međutim, popularni pevač tvrdi da je istina potpuno drugačija.
- Neko me je video ispred policijske stanice i krenula je priča. Nisam nasilnik, nikada u životu nisam udario ženu, niti slabijeg od sebe. Osuđujem svaku vrstu nasilja, užasavam se svakog oblika devijantnog ponašanja. Na žalost, živimo u vremenu kada je sve više nasilničkog ponašanja na ulici, u porodici, na sportskim manifestacijama, ali ja jednostavno nisam agresivan čovek po prirodi - kaže Knežević.
Šta se zapravo dogodilo i zašto ste bili u policijskoj stanici?
- Moja supruga Nina i ja smo društveni i često pravimo sedeljke i žurke za prijatelje. Te večeri u našem stanu moj izuzetno dobar prijatelj posvađao se sa svojom suprugom oko nekog nasledstva. Izbila je žestoka svađa, bilo je bučno, pale su teške reči, pa su se komšije uzbunile i pozvale policiju. Kao vlasnik stana zajedno sa prijateljima morao sam da odem u stanicu.
I kako se završila ta priča?
Greškom u nemačkom zatvoru
Da li vam je ovo prvo privođenje u policijsku stanicu?
- Drugo. Prvi put sam priveden u Nemačkoj, u Kelnu pre 15 godina. Na parkingu jednog, tada jugoslovenskog kluba, okružilo me je 20-ak policajaca. Priveli su me i dva dana sam proveo u policijskoj stanici. Verovali ili ne, bio sam slika i prilika kriminalca za kojim je je tragao Interpol zbog švercovanja tone i po kokaina! Toliko smo ličili da policajci nisu mogli da veruju da to nisam ja. Spasio me prijatelj koji je doneo moj propagandni materijal, koji ih je uverio ko sam. Bilo je strašno. Posle svega, prijatelji su mi predlagali da ih tužim i tražim odštetu, ali sam odbio ovaj predlog - priseća se Knez.
- Mog izbezumljenog prijatelja i njegovu suprugu poseta policijskoj stanici je potpuno "otreznila". Smirili su se, pomirili, grize ih savest što su mene, ni krivog, ni dužnog "uvukli" u svoje probleme. Ne zameram im, znam da čovek u afektu može da kaže i uradi stvari zbog kojih se kasnije pokaje.
Koliko vas je ta priča povredila kao čoveka i da li vam je naškodila kao javnoj ličnosti?
- Krivo mi je što u javnosti nikada tako ne odjekne kada čovek uradi nešto dobro, kada pevač snimi dobru pesmu... Nikada nisam bio sklon skandalima, užasavam se nasilja, ni sa kim se ne svađam, živim mirno sa svojom porodicom i medijima nisam interesantan. Međutim, kada je ovo desilo krenule su razne priče, pa da bih zaustavio medijske spekulacije izvadio sam u policiji potvrdu da nisam privođen zbog nasilja u porodici i prosledio je novinarima.
Imate dve ćerke, šta biste radili da jednog dana dobijete nasilne zetove, koji bi vam maltretirali ćerke?
- Nema šanse! Moje ćerke su vaspitane tako da ni jednog trenutka ne bi trpele nasilno ponašanje. Rastu okružene ljubavlju, nežnošću, pažnjom... Ne, nema teorije.
Da li često imate problema sa komšijama?
-Ne, za osam godina koliko živimo u ovom stanu imali smo problema samo dva puta. Sada i kada sam pre nekoliko godina u stan doveo tamburaški orkestar. Svaki put kada pripremamo neko slavlje, supruga i ja obavestimo komšiluk i zamolimo ih za razumevanje. Obično stavimo obaveštenje na oglasnu tablu uz izvinjenje, kao što bi trebalo svi da praktikuju.