Markač: Srbi sami sebe počistili iz Krajine
Generali Markač i Ante Gotovina 15. aprila su kao učesnici zločinačkog poduhvata nepravosnažno osuđeni u Haškom tribunalu za zločine nad srpskim civilima za vreme i nakon “Oluje“, na 18, odnosno 24 godine zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođan.
Odbrana je žalbu poslala mejlom u ponedeljak, poslednjeg dana roka i na 118 stranica i traži da Tribunal oslobodi Markača ili, alternativno,"smanjivanje preterane zatvorske kazne".
Markač i svojoj žalbi kaže da su Srbi iz Krajine otišli "zbog siromaštva i loših životnih uslova, kao i anti-hrvatske propagande koju su njihovi lideri vršili".
"Otišli su zbog etničkog auto-čišćenja, zbog postojećih planova za evakuaciju vođstva RSK i spontanog odlaska civila, kao i zbog želje Jugoslavije da popravi vlastitu etničku sliku uz pomoć izbeglih Srba iz Hrvatske", ističe se u žalbi Mladena Markača.
Markačeva odbrana se sastavljajući ovu žalbu poziva na "novootkrivene dokaze" - zapisnike Vrhovnog saveta odbrane u Beogradu posle "Oluje" po kojima je uzrok masovnog odlaska Srba bila odluka lokalnih vlasti.
Više od pola Markačeve žalbe posvećeno je zaključcima sudskog veća u Hagu o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, pri čemu advokati ističu da je raspravno veće počinilo i pravne i činjenične pogreške u analizi sastanka na Brionima 31. jula, na kome je isplanirana operacija "Oluja".
U žalbi se iscrpno analiziraju ključni delovi brionskog transkripta, kao što je rasprava o otvaranju koridora za evakuaciju srpskih civila na početku "Oluje" i objašnjavaju greške veća u interpretaciji tog transkripta.
Odbrana, pored ostalog, navodi da su Markačeve opaske na sastanku ograničene na operativna pitanja i da nema nikakvih dokaza niti da je bio svestan nekog zločinačkog plana niti da se s njime saglasio, a ističe i da je pravno pogrešno iz samog prisustva sastanku izvlačiti zaključak o nužnom članstvu u udruženom zločinačkom poduhvatu.
"I Gotovina pogrešno interpretiran"
Markačeva odbrana upozorava da Gotovinine reči na sastanku, a koje su jedan od važnijih temelja njegove osuđujuće presude, da veliki broj civila već odlazi iz Knina i da će se njihov broj smanjiti održavanjem pritiska, veće pogrešno intereptira kao dokaz njegovog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu, umesto da ih tumači u kontekstu Tuđmanove izjave da odlazak civila za sobom povlači odlazak neprijateljskih snaga i time vodi do brže vojne pobede.
U žalbi se pominje i da ta Gotovinina rečenica, izrečena nekoliko dana pre “Oluje“, potkopava glavnu tezu sudskog veća u presudi o progonu civila u velikom broju artiljerijskim napadima hrvatskih snaga tek u prvim danima “Oluje“.
Odrediti se o legalnosti "Oluje"
Odbrana Markača smatra i da je veće povredu prava počinilo jer nije ni razmatralo kao moguću interpretaciju činjenicu da su Brioni bili sastanak na kome se dogovarala legitimna akcija oslobađanja koja je onda navodno provedena nezakonito.
Veće se moralo odrediti u pogledu legalnosti “Oluje“, jer to može proizvesti međunarodno-pravne posledice po Hrvatsku, smatra odbrana. U žalbi se upozorava i na greške u tumačenju brionskog sastanka u svetlu kasnijih događaja, jer artiljerijsko gađanje civila i sprečavanje njihovog povratka nisu nikad ni pomenuti na samom sastanku.
Pored ostalog, odbrana Markača obrazlaže i zašto je sud pogrešio u zaključcima da je specijalna policija razorila i opljačkala Gračac i razorila Donji Lapac, dve varoši u južnoj Lici.
Odbrana osporava i zaključke veća o počinjenom zločinu deportacije kao zločinu protiv čovečnosti i zaključke veća da je sve vreme koje obuhvata optužnica vladao oružani sukob.