Luisovi prijatelji još u neverici

Voditelj i član grupe “Flamingosi” Ognjen Amidžić ističe da je Luis bio jedinstven umetnik i čovek. On je sa “Flamingosima” pobedio 2006. na “Beoviziji”, a kasnije nastavio saradnju i na njihovom drugom albumu.

- Luis je bio specifičan - rekao je Amidžić za ''Večernje novosti.

- Sve što je radio postalo je evergrin još za njegovog života, a kamoli sada. Odrastao sam uz njegove hitove “Dunjo moja, “Ne kuni me, ne ruži me majko”, “Dudo” i “Slike u oku”. Nije bio preterano pričljiv, ali je bio čovek posebne energije, jedinstven u svakom smislu - izjavio je on.

Folk pevačica Snežana Đurišić naglašava da je domaća muzička scena izgubila velikog umetnika, koji je za sobom ostavio neizbrisiv trag.

- Bio je umetnik u pravom smislu, izuzetnog talenta i muzičkog obrazovanja. Mada je ostavio veliki trag u našoj muzici, imao je još mnogo toga da kaže. Poznavala sam ga 30 godina. Pamtiću ga po sjajnim pesmama, druženjima na zajedničkim nastupima i putovanjima, i kao izuzetno pozitivnog čoveka. Nažalost, naš posao je takav, pola života prođe nam u automobilu. Luis je bio izuzetno cenjen i u inostranstvu, gde je dobijao mnogobrojna priznanja, ali to medije nije mnogo interesovalo, a sada kada se dogodila tragedija, svi pišu o tome, ne vodeći računa

Sahrana u Borči   Ljubiša Stojanović Luis biće sahranjen u četvrtak u 15 časova na groblju Zbeg u Borči u Beogradu. Iako je su članovi Niškog udruženja zabavne i džez muzike želeli da pevač bude sahranjen u Aleji zaslužih građana, članovi porodice su odustali od te ideje, tako da će čuveni pevač biti sahranjen na lokalnom groblju.

o njegovoj porodici i deci - kazala je Đurišić.

Ana Bekuta tvrdi da se Ljubiša Stojanović muzikom bavio iskreno i sa mnogo ljubavi, što se osećalo u svakoj njegovoj pesmi. Na početku karijere je, kaže, na nastupima često pevala njegove pesme, a omiljena joj je “Slike u oku”.

- Luis je bio izuzetan umetnik, vredan svakog poštovanja -kazala je Bekuta. - Govorio mi je da sam mu omiljena pevačica. Sretali smo se uglavnom na nastupima, retko kad privatno. Bio je tih i povučen, ali uvek pun topline i ljubavi za svakoga. Nikad od njega niste mogli da čujete ništa ružno. Poslednji put smo se sreli pre nedelju dana na jednom privatnom druženju, gde je pevao - rekla je pevačica.

Luisova pogibija duboko je potresla i njegovog dugogodišnjeg prijatelja Zvonimira Šimuneca, sa kojim je drugovao od vojničkih dana i koji ga je svojevremeno nagovorio da snimi album.

- Davne 1979. na pisti zagrebačkog vojnog aerodroma “Pleso”, zgureni u sivomaslinastim šinjelima, preplašeni neizvesnošću pred nama, slučajno smo se pogledali - priseća se Šimunec.

- Zbog guste magle nije se videlo ko je očajniji. “Bato, da se prijavimo u garnizonski orkestar? Ti nešto drljaj po klavijaturama, a ja ću da pevam. Slušaj ovu pesmu”, rekao je Luis dok smo kretali ka spavaonama. Počeo je tiho da pevuši: “Ne kuni me, ne ruži me majko”. Samo godinu dana kasnije, u tada neprikosnovenoj beogradskoj “Euridiki”, ubedio sam ga da se mane Bensona, soula i džeza i da snimi “onu vojničku” pesmu. Narednih tridesetak godina nikada nije propustio priliku da mi kaže: “Bato, bio si u pravu za pesmu, ali soul i džez su u svakoj noti”. Putuj, Lule, dragi prijatelju - izjavio je Šimunec za beogradski list.