Država ne da svoje, a prisvaja tuđe

Glavne zamerke se odnose na to da je zakon maksimalno suzio mogućnost povratka nacionalizovane imovine u naturi, da je limitirao novčani iznos za obeštećenje na dve milijarde evra, iako je vrednost imovine višestruko veća, kao i da nije predvideo supstituciju, odnosno mogućnosti da država ponudi svoju imovinu iste namene i približne vrednosti u slučajevima kada se oduzeta ne može vratiti u naturi.

- Zakon nije jednak za sve, nekom će biti vraćena kuća, a nekom date obveznice mnogo manje vrednosti. Uveren sam da će za godinu i po ili dve nakon njegovog usvajanja morati da se menja i dopunjuje, baš kao što je to bilo u Rumuniji ili Hrvatskoj. Umesto da ponavljamo njihove greške trebalo bi da se ugledamo na praksu suda u Strazburu i vidimo kakva su rešenja poštena i pravno moguća - kaže Vladimir Lešić iz Lige za zaštitu privatne svojine i jedan od naslednika ogromne imovine porodica Savčić i Acović.
 

Đorđe Ivan Ilić rođen je u SAD, ali je u zemlju svojih predaka Srbiju došao da živi i povrati oduzetu imovinu.

- Predmet vraćanja neće biti diplomatske kuće, fondacije, koncesije. Neće da vrate "Crnogorku" Jelisaveti Karađorđević, jednom mom prijatelju neće vratiti vilu u kojoj je sada ambasada Meksika, a sve pod izgovorom da je to u diplomatskim rukama. Istovremeno gospodin Đelić kaže da se od supstitucije odustalo da bi se izbegla korupcija! Apsolutno mi je nejasno kako je moguće da u tom procesu dođe do korupcije? Država ima devet puta veću imovinu od one koju mi potražujemo, upozorava Ilić, koji je sada u situaciji da plaća kiriju za stan u Ulici kneza Miloša u Beogradu, u zgradi koja je nekada pripadala njegovoj porodici.
 

Potpredsednik Srpske lige Branko Trajković kaže da je stav zakonopisca da se za oduzetu imovinu nudi 25 puta manje od njene vrednosti, protivustavan.

- Naša oduzeta imovina ne može da stane u dve milijarde obveznica koje će biti štampane u budućnosti. Uveren sam da će, ako zakon zaživi, biti gomila tužbi, ne samo pred Strazburom, već i domaćim sudovima.
 

Maksimalno 10.000 evra Država će do kraja 2014. posebnim zakonom regulisati izdavanje, promet i korišćenje obveznica, a od 2015. emitovaće državne obveznice vrednosti dve milijarde evra, s rokom isplate 20 godina. Kada zakon o restituciji bude usvojen biće zamrznuti svi procesi otuđivanja imovine odnosno privatizacija. Prema rečima Božidara Đelića, Srbija trenutno na računu ima 130 miliona evra od privatizacija namenjih za restituciju, i to će biti iskorišćeno za isplatu akontacija čiji je maksimalan iznos 10.000 evra. Brigo moja pređi na drugoga Sagovornici "Vesti" ogorčeni su što će država sužavanjem naturalnog vraćanja imovine i uvođenjem obveznica prebaciti svoje obaveze na građane. - Na taj način će samo opteretiti obične građane, poreske obveznike koji nemaju veze sa restitucijom, niti su se okoristili oduzetom imovinom - kaže Đorđe Ilić. Razočarani i Pašićevi potomci   Danka Stajković (76) iz Zaječara, snaja bivšeg industrijalca i unuke Nikole Pašića, od penzije jedva izdržava sebe, dve ćerke i unuku. Ona ne može da veruje da je i od ove vlasti, kojoj je mnogo verovala, doživela razočaranje. Prvo što joj je rasprodala imovinu, a zatim servirala Nacrt zakona o povraćaju oduzete imovine, po kojem se ona vraća u naturi ili putem državnih obveznica i novcu. - Ja obveznice sigurno neću doživeti. Nije doživela ni moja svekrva, svi su pomrli, a i ja ću verovatno... Ne želim ni obveznice, ni novac. Želim da mi se vrati imovina onakva kakva jeste - rekla je Stajkovićeva za list "Press".