Ostvario sam svoje snove

Hteo ne hteo, Nemanja Vidić (29) je svakodnevno u medijima, srpskim, engleskim, svetskim... Poslednji intervju sa reprezentativcem Srbije i kapitenom Mančester Junajteda objavio je "Dejli mejl". U njemu je kršni Užičanin pričao o svom odrastanju u Srbiji, putu koji je morao da prođe, privatnom životu, o smrti najboljeg druga, engleskom vremenu.

Kako je počelo...

"Imam fudbalske korene, nekoliko rođaka je igrala fudbal, jedan je i fudbalski sudija u prvoj ligi. Jurio sam po ceo dan za loptom", priseća se Nemanja.

Vidić je govorio o odrastanju u Srbiji pod bombama. Fudbal mu je pomogao da izbegne odlazak na front.

"Morali ste stalno da donosite papire da ste profesionalni fudbaler što je odlagalo vojsku. Ali, dosta o tome. Ja sam ponosan što sam Srbin i nadam se da će moja zemlja postati poznata po nekim drugim stvarima, ne po ratu", kazao je reprezentativac "orlova".

Podsetio je novinar "Dejli mejla" i da je Vidić izgubio najboljeg druga i saigrača, Vladimira Dimitrijevića, koji je doživeo srčani udar na treningu Crvene zvezde kad je imao samo 20 godina.

"Bili smo nerazdvojni, sanjali smo iste snove. Kad igram, mislim na svog druga. Srećan sam što sam uspeo da ostvarim svoje snove. Sve sam dao od sebe da postanem profesionalni fudbaler i uspeo u tome".

Brat kao najbolji drug Najbolji prijatelj u Engleskoj mu je brat Dušan. "Volim da s bratom igram pikado i snuker. Pikado sam zavoleo gledajući ga na televiziji ", kaže Nemanja. Na odmoru u Srbiji nije ni pipnuo fudbalsku loptu. "Dosta je fudbala za 11 meseci, igrao sam tenis, u mojoj zemlji su ludi za tim sportom zbog Novaka Đokovića".

Demantovao je priču o tome kako je nezadovljan životom u Mančesteru.

"To nije istina, rekao sam samo da je kišno vreme, ostalo su izmišljotine ruskih medija. Ako niste zadovoljni životom izvan fudbala to se vidi na terenu. Mislim da sam ja svojim igrama pokazao koliko sam posvećen. Ljudima je to najbolji dokaz", naglašava Nemanja.

Ipak, priznaje da mu je prvih godinu, dve u Mančesteru bilo teško bez Beograda, Moskve...

"Razlog je taj što sam u Srbiji igrao za Crvenu zvezdu i živeo u glavnom gradu, kad sam igrao u Rusiji za Spartak takođe sam živeo u glavnom gradu. Prosto sam navikao na taj brzi ritam, kad sam došao ovde sve je bilo nekako tiho i mrno".

Danas kaže da mu potpuno odgovara život u Mančesteru.

"Odavno sam to uvideo. Ljudi ovde poštuju vaš privatni život. Imam dovoljno vremena da uživam u igri sa sinovima. To me čini srećnim. Posle toga, najbolje doba dana za opuštanje je kad klinci odu na spavanje i ostane mi dva sata da posvetim sebi, uz suprugu".

Milioni i kamioni "Dejli mejl" upoređuje Vidićevu nedeljnu platu od 70.000 funti, sa prosečnom u Srbiji od 150 funti. Zar je moguće da fudbaleri vrede toliko novca?   "Ako se gleda iz tog ugla, razumljivo je kad ljudi kažu: "Ludost je dati im toliko para". Ali teško je upoređivati stvari u životu. Da li je ludost i kad neko zaradi milone na lotou (EuroMilions)? Jednostavno, to je put kojim svet ide", kaže Vidić.