Potiču iz muzički obrazovane porodice. Otac Jaško je u Rusiji magistrirao i doktorirao na harmonici. Majka Svetlana je Ruskinja, pijanistkinja, danas radi kao profesor klavira. Stanovnici su pariskog predgrađa Poasi. Jenisej (21) i Nikita (18) preskaču godine na muzičkom konzervatorijumu u Parizu, sviraju "đavolje dobro", virtuozi na klaviru. Najmlađi Maksim (8) je violinista, grabi krupnim koracima. Evo šta kaže tata Jaško: - Možda sam subjektivan, ali, evo, tvrdim da u ovoj sali i na ovom klaviru do sada nije bilo boljih izvođača i boljeg koncerta. Svirala su dva sina. Jaško je i ovako govorio:

- Videli ste Jeniseja, tamne je puti, moje, ciganske, a duša mu ruska, na majku. Nikita je bele puti, kao Rusi, a duša mu moja, ciganska.

Dva momčića, koja su u Kulturnom centru Srbije imali svoje resitale i izveli Ramoa, Ravela, Mocarta i Šopena, napunili su salu u koju su nagrnuli i oni što su prolazeći ulicom čuli i zaključili da se nešto vredno i neobično dešava. Braći je aplaudirao i predsednik pariske Republike Monmartr, bilo je dosta Rusa, i vršnjaka izvođača.

Kola za klavir - Imao sam kola, neophodna su da decu razvozim. Kola smo prodali da kupimo klavir. Nije lako. Ja sam harmonikaš, ali klasične muzike, ne sviram po svadbama, po kafanama. Napisao sam knjigu o harminici, evo, ne mogu da nađem izdavača. Ne, ne bunim se, ovo sam izabrao - jedva je iscedio Jaško, čija je aktuelna prevashodna borba obezbeđivanje najboljeg školovanja za najmlađeg Ramića, talentovanog violinistu Maksima.

Braća Ramić imaju sve što je potrebno vrhunskim koncertistima. Pristup muzici profesionalan, koncentarcija maksimalna, tehnika savršena. Obojici je u trećoj godini života klavir postao najlepša igračka. Danas vežbaju koliko mogu i zavisno od blizine koncerta, može od jutra do mraka, ali se to obično svodi na šest sati dnevno.

- U kući imamo dva klavira. Naravno da se uvek svađamo ko će sesti za pravi klavir i uvek se takmičimo ko će biti iznad. Ali, super se slažemo - objašnjavaju oni.

- Dok smo bili mlađi, mama je, jer je profesor klavira, visila nad nama, ali je sada sve u redu, prepustila je da sami gradimo svoju sudbinu, a mi znamo da je muzika naš život.

Obojica su maturirali u srednjim školama. Ne kriju da su im želje koncerti, karijera i slava, mada priznaju: "Težak je to put. Mnogo šta treba da se uklopi, a još u društvu sreće", pa kao primer uzimaju violinistu. Nemanju Radulovića, čija je familija prošla Scile i Haribde, odricala se svega i svačega, da bi danas Nemanja bio stamen među - Bogovima violine.

Pričali smo sa mlađanim Ramićima, o mnogo čemu. Jenisej je rođen u Moskvi, Nikita u Vranju, Maksim u Parizu. Sva trojica vole leto kada idu u Vranje. - Tamo nam je porodica, tamo uživamo - kažu oni..

Jenisej uživa u ćevapčićima, Nikiti je slatko sve srpsko a naročito devojke.

Fudbal i formula - Nikita otkriva da bi uvek izabrao Mocarta, a za romantična raspoloženja Šopena, Šumana, Bramsa... Sportom se ne bavi, a voli gledati fudbla. Jenisej za uživanje izabrao je auto-trke Formule 1, a voli da igra fudbal.