Odlazak u bolnicu rizičniji od letenja avionom
"Ako vas sutra prime u bolnicu u bilo kojoj zemlji... vaše šanse da budete izloženi grešci tokom nege su 1 od 10. Vaše šanse da umrete zbog greške u zdravstvenom sistemu su 1 od 300", izjavio je izaslanik SZO za bezbednost pacijenata Lijam Donaldson.
Ako se ti podaci uporede sa rizikom pogibije u avionskoj nesreći koja iznosi 1 od 10 miliona putnika, jasno je da na zdravstvenom sistemu širom sveta treba poraditi.
Na stotine miliona ljudi dobije infekcije zbog loše nege svake godine, a više od 50 procenata infekcija mogle bi da budu izbegnute ukoliko bi medicinsko osoblje opralo sapunom i vodom ruke pre nego što izvrši neku intervenciju.
Od 100 hospitalizovanih pacijenata, sedam u razvijenim i 10 u zemljama u razvoju "zaradiće" bar jednu infekciju, pokazuju podaci SZO, preneo je Rojters.
Što duže pacijenti borave na intezivnoj nezi, to su veće šanse da dobiju infekciju. Najveći broj infekcija izazivaju kateteri i respiratori. Svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama u bolnicama se dogodi 1,7 miliona infekcija, koje izazovu 100.000 smrtnih slučajeva. Istovremeno, u Evropi oko 4,5 miliona infekcija izazove 37.000 smrtnih slučajeva.
"Zdravstveni sistem je posao sa visokim rizikom, neizbežno, ljudi se razboljevaju, a moderni zdravstveni sistemi se odvijaju brzo, pod velikim pritiskom, uključju kompleksnu tehnologiju i veliki broj ljudi", naveo je Donaldson.
Da bi se izvela jedna operacija na srcu ponekad učestvuje i tim koji broji i do 60 ljudi, što je otprilike isti broj ljudi potreban za održavanje džambo džeta.
Rizik je još veći u zemljama u razvoju gde oko 15 odsto pacijenata "zaradi" infekciju, izjavio je dr Benedeta Alegranci iz programa SZO "Čista nega je bezbedna nega".
"Rizik je zaista veći i to posebno na odeljenjima intezivne nege i neonatalnim odeljenjima", istakao je on.
Oko 100.000 bolnica širom sveta sada koristi uputstvo SZO za hiruršku bezbednost, koji kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, pokazuje da ukoliko ga se pridržava, dovodi do smanjenja komplikacija za 33 odsto i smrtnih slučajeva za 50 procenata.
Ukoliko bi se zdravstveni radnici u svetu efektivno prodržavali tog uputstva moglo bi da bude sačuvano oko 500.000 života svake godine.