EU: Kantrimen ne govori u ime Brisela
To su agenciji Beta preneli izvori Evropske službe za spoljno delovanje, diplomatije EU, koji su time odgovorili na pitanje da li mogu da potvrde izjavu visokog funkcionera američkog Stejt departmenta Kantrimena da je posrednik EU u dijalogu Beograd-Priština Robert Kuper odlučio da odloži poslednju rundu tog dijaloga "zbog nespremnosti srpske vlade da ukine svoj embargo na kosovsku robu".
Izvori u Briselu su zamoljeni da kažu i da li posrednik Kuper i EU dele ocenu zvaničnika SAD Kantrimena da je pre dve godine "zavedeni embargo Srbije na uvoz kosovske robe nezakonit prema pravilima CEFTA (regionalne zone slobodne trgovine)", imajući u vidu da su srpske vlasti, ali i vlada BiH, zbog odluke Prištine da zavede carinu od deset odsto na robu iz BiH, saopštile da će se žaliti CEFTA.
Jer Beograd i Sarajevo ne priznaju nezavisnost Kosmeta i smatraju da je Priština pre dve i po godine jednostrano promenila carinske pečate i dokumenta s oznakama UNMIK-a i pokušala da nametne pečat i oznake samoproglašene vlasti na Kosmetu.
Beta je dobila odgovor Maje Kocijančič, portparolke visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, da je "stav EU jasan, a to je da Evropska unija poziva obe strane da se pitanje carinskih pečata reši kroz dijalog Beograda i Prištine i da se u potpunosti ispoštuju odredbe CEFTA. A s ciljem da se što je pre moguće obnovi slobodan promen robe na Zapadnom Balkanu".
Maja Kocijančič je podvukla da s tim u vezi "EU očekuje uspešnu rundu dijaloga početkom septembra".
Zamoljena da kaže da li Evropska služba za spoljno delovanje deli stav funkcionera američkog Stejt departmenta da Srbija jeste ispunile sve uslove vezane za Haški sud, ali da "kršenje obaveza u odnosu na slobodno tržište" ugrožava izglede da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, portparolka Ketrin Ešton je odgovorila: "Izjave Kantrimena ne komentarišemo - Kantrimen je predstavnik SAD i ne govori u ime EU".
Evropski diplomatski izvori su Beti preneli utisak da je Kantrimen očigledno hteo da izvrši pritisak u ime SAD da se Beograd privoli da prihvati rešenje za carinski pečat Kosova, ali i prateće dokumente, koji bi bili neka vrsta "kompromisa", ali s glavnim ciljem da se ojača stav Prištine i omogući slobodan promet robe u sklopu CEFTA.
Priznavanje Kosmeta nije uslov ali...
Evropske diplomate su ocenili i da bi zasad teško bilo zamisliti da se, kao uslov za dobijanje statusa kandidata i datuma pregovora o članstvu u EU, Srbiji nametne i nešto više od "bitnog sređivanja praktičnih pitanja u odnosima s Prištinom".
Tu postoji i jedan ključni elemenat, a to je da ni Evropska unija nema jedinstven stav prema nezavisnosti Kosova, pet članica EU to ne priznaju.
Iako jeste tačno da naročito Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Holandija smatraju da se u perspektivi dolaska do samog "praga članstva Srbije u EU", to mora razjasniti tako da "nema ponavljanja situacije s Kiprom", koji je kao podeljena država na grčki, međunarodno priznati, i turski nepriznati deo, postao član EU.
Stav "moćnih članica EU koje priznaju vlast u Prištini" je da već sad treba da se učine koraci koji bi jamčili da je Beograd svestan toga da neće dobiti kandidaturu za clanstvo u EU ako ne prihvati neposredno, opipljivo sređivanje odnosa s Prištinom, ukljucujući resenje za slobodnu trgovinu i "dobre susedske i regionalne odnose i saradnju", a sto je bitan most, deonica tog puta ka "priznavanju realnosti Kosova".
To ne mora obavezno značiti da Beograd prizna Prištinu, ali da se nađe "evropsko rešenje" za taj problem.