Efikasni samo protiv Srba?

Poslednja senka na rad Tužilaštva je slučaj Šandora Kepira, fašističkog žandarma optuženog za ratne zločine u zloglasnoj Novosadskoj raciji 1942. Srpsko Tužilaštvo je vodilo istragu pre tri godine, pa predmet prepustilo Mađarskoj koja je zločinca pre nekoliko dana proglasila nevinim.

Niz promašaja Advokat Goran Petronijević ukazuje da Tužilaštvo ima 100 odsto uspeha u procesima protiv Srba i isto toliko neuspeha protiv optuženih za zločine nad Srbima. On dodaje da je pitanje ima li svrhe da posle niza promašaja od postanka 2003. ta instanca i dalje postoji. Nekažnjeni i zločini Albanaca Hašim Tači je za zločine nad Srbima hapšen je 2003. godine u Mađarskoj po srpskoj poternici i za nekoliko sati pušten. Agim Čeku je čak tri puta zadržan zbog poternice Srbije za zločine na Kosovu. Zaustavljen je na aerodromu u Ljubljani, 2003, a onda u dva navrata 2009, u Kolumbiji i Bugarskoj u junu. Po oslobađanju je optužio Srbiju da zloupotrebljava članstvo u Interpolu.

Neobaveštenost Vukčevićevog tužilaštva donela je novi neviđeni blam. Srbija je prošle nedelje podigla optužnicu protiv Nade Šakić, upravnice logora Stara Gradiška i Jasenovac, za masovna ubistva Srba, Jevreja i Roma, da bi se ispostavilo da je ona umrla 5. februara ove godine.

Ozbiljna packa je stigla i kada je po zahtevu Srbije u Londonu uhapšen Ejup Ganić, osumnjičen za ratni zločin 1992. u Sarajevu. Sud u Londonu ne samo da je odbio da ga izruči Beogradu, već je Srbiji uputio ozbiljne kritike zbog "politizacije ovog slučaja".

Ilija Jurišić je osuđen na 12 godina zbog ratnog zločina u slučaju "Tuzlanska kolona", a oktobra 2010. pušten je da se brani sa slobode posle četvrtine odležane kazne.

Još se te bruke nisu stišale, a već početkom januara ove godine po poternici srpskog pravosuđa u BiH je uhapšen hrvatski državljanin Tihomir Purda, da bi posle dva meseca bio pušten usled nedostatka dokaza.

Već u martu je usledio novi skandal kada je penzionisani general armije BiH Jovan Divljak uhapšen u Beču po poternici Srbije za zločine u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, pa pušten na slobodu uz kauciju, iako je iz Beograda austrijskim organima poslat zahtev za izručenje.

Klimave i oborive optužnice su, prema mišljenju advokata Borivoja Borovića, posledica straha od greške u saradnji sa haškim Tribunalom.

- Dokumentacija koju daju Hrvatska i BiH je probrana, a u domaćem Tužilaštvu nemaju ili mogućnosti ili volje da je sami prikupljaju.

U svojoj euforiji značaj pridaju prijateljskim odnosima sa sudom u Hagu. Oni veličaju svoju ulogu pred srpskom javnošću, a taj sud ih smatra samo svojim servisom - kaže Borović.