Kompozitori su danas niko i ništa
Miša Mijatović (51) poznati kompozitor, harmonikaš i muzički urednik u PGP RTS-u, priznaje da je razočaran posle nedavno održanog muzičkog festivala u Vrnjačkoj Banji. Na festivalu su izvedene tri njegove kompozicije, dve su nagrađene, a njega kao autora niko ne spominje!
- Dodeljeno je mnogo nagrada, kako bi što više učesnika bilo zadovoljno. Ali, mnogo toga je ostalo nejasno. Recimo, moja pesma "Kad nebo suzu pusti" u interpretaciji Mirjane Milosavljević, dobila je nagradu za najbolju kompoziciju. Pesma "Kampari", koja je takođe moja a pevala je Ana Živković, proglašena je hitom Vrnjačke Banje. Nije mi jasno da li sam nagradu dobio ja, kao kompozitor pesama ili pevačice - kaže Mijatović.
Pevačice koje spominjete nisu poznate široj javnosti...?
- Hteo sam da moje pesme izvedu pevačice koje nisu poznate, ali sjajno pevaju. Obe pevačice koje sam spomenio uveliko rade, poznate su na terenu, ali ne i širokim narodnim masama. Isto važi i za mladu Leskovčanku Danijelu Stojiljković, koja je takođe na festivalu pevala moju pesmu. Devojka se razbija od posla po klubovima u Grčkoj. Nisam želeo da pesme dam zvezdama, već mladim, neafirmisanim pevačicama, jer one bolje slušaju. Sa zvezdama čovek danas ne može da izađe na kraj!
Čini se da pevači danas više cene šminkere i frizere, nego kompozitore?
- Apsolutno, kompozitori su danas niko i ništa! Gledao sam šta se dešavalo i sada na festivalu. Većini pevača je bilo važnije kako izgledaju, nego kako pevaju. To je redovna pojava, pa ispada da su svi važniji od onoga ko im je napisao pesmu. Da su se tako nekada ponašali Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Miroslav Ilić ili Šaban Šaulić nikada ne bi bili ovo što su danas. Kada su počinjali, znalo se gde je kome mesto, gde kome priliči da se pojavi, nije bilo hoću-neću. Nije bilo šanse da neko zakasni na muzičku probu zbog šminkera ili pedikira, što je danas redovna pojava.
Šta ćete vi imati od toga što su nagrađene dve vaše kompozicije na festivalu?
- Neću imati ama baš ništa! Meni afirmacija ne treba, davno sam zauzeo mesto na ovom muzičkom prostoru. Tu sam i dalje zato što iznad svega volim muziku i uživam u njoj. Želim da mladim pevačima pomognem da se afirmišu.
Priča se da ste veoma moćan čovek na estradi, kako onda ne uzimate po nekoliko hiljada evra za jednu pesmu?
- Čuo sam za to da neki uzimaju hiljade evra po pesmi. Alal vera onima koji uspevaju da tako dobro unovšče svoj rad. Ako je to uopšte istina... Ja ni u ludilu ne bih mogao od nekoga da tražim tolike pare za pesmu. Ne bih mogao to da prevalim preko jezika. U ovom ludom, kriznom vremenu, gotovo sve se radi na kompenzaciju, po sistemu - dođeš mi, dođem ti. Para nema nigde, doduše, možda ih i ima, ali ih ja ne vidim.
Festivali kao bleda senka
|