Svet u šaci tri agencije iz Amerike
Ko su zapravo te famozne agencije za finansijsko ocenjivanje o kojima svi govore i u čijim rukama su sudbine država širom sveta?
Osnovni posao agencija za finansijsko ocenjivanje jeste da vrednuju finansijsko zdravlje preduzeća i država kao i sposobnost da vraćaju dugove.
Ukupno postoji 150 ovakvih agencija u svetu, ali samo tri imaju faktički monopol i njihova reč predstavlja zakon za celu finansijsku planetu. Sve tri su privatne, sve tri su američke i rade po principu plaćene porudžbine onih koje ocenjuju.
Prve dve agencije su "Mudis" i "Standard end Purs", koje zajedno drže 80 odsto tržišta. Treća agencija je "Fič rejtings" i poseduje 14 odsto tržišta. Zajedno imaju 94 odsto svih klijenata na svetu što objašnjava njihov ogroman uticaj na berze i investitore. Odatle i optužbe protiv njih za "trojni monopol" na planeti.
Nema garancije da su ove agencije objektivne i da ne rade ništa u interesu poručioca.
Uglavnom sve što se dešava u pozadini porudžbine "nevidiljivo" je jer predstavlja poslovnu tajnu.
Uticaj agencija je ogroman. Kada agencija da pozitivnu ocenu finansijskog zdravlja neke države ili preduzeća, onda oni mogu da pozajmljuju novac pod povoljnim kamatama. Ako je, međutim, ocena negativna - kamatne stope za kredite skaču i spekulatori zarađuju novac.
U isto vreme piromani i vatrogasci
Agencije za ocenjivanje finansijskog stanja država i preduzeća su istovremeno i piromani i vatrogasci čiji rad niko ne može da kontroliše. Zato je Mišel Barnije, komesar za finansije Evropske unije, nedavno pozvao na stvaranje više finansijskih agencija sličnog tipa kako bi se stvorila konkurencija trima američkim, a postoji i ideja da EU formira javnu neprivatnu agenciju za finansijsko ocenjivanje. |
Agencije za finansijsko ocenjivanje stvorene su sedamdesetih godina u SAD. U samom početku radile su za preduzeća, ali su svoje usluge ubrzo proširile i na države.
Agencije za finansijsko ocenjivanje danas su na sve strane kritikovane i zbog ocenjivanja Grčke čiju sudbinu takoreći drže u rukama. Njihov ugled je pod velikom sumnjom još od 2008. godine kada je došlo do finansijske krize zbog prezaduženosti pojedinaca koju mnogi finansijski stručnjaci nazivaju velikom svetskom prevarom.
Do eksplozije finansijskih tržišta i banaka došlo je pošto se ispostavilo da su vrednosni papiri bez ikakve garancije u vrednosti od 550.000 milijardi dolara prodavani svuda u svetu.
Ovi u suštini bezvredni papiri prodavani su pre 2008. godine u paketima obligacija koje su dobijale najpozitivnije finansijske ocene od strane agencija. Te ocene počivale na zapravo nepostojećem novcu kreditora za koji se znalo da ga prezaduženi pojedinci nikada neće moći da vrate.