Mekfaden kršio pravila Haga, špijunirao Miloševića, ali nema veze
Ipak, prema odluci tribunala, veće je zaključilo da nema osnova da protiv Mekfadena bude pokrenut postupak zbog nepoštovanja Suda. Zahtev za sprovođenje istrage protiv Mekfadena, predsedniku Haškog tribunala Patriku Robinsonu podneli su optuženi, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i lider SRS Vojislav Šešelj.
Oni su se pozvali na diplomatsku depešu iz ambasade SAD u Hagu o razgovorima Mekfadena s američkim diplomatama 12. novembra 2003. koja je objavljena januara ove godine na Internet sajtu ''Vikiliksa''.
Prema onome što je obelodanio ''Vikiliks'', potpuno je jasno da je Mekfaden, vladi SAD otkrio lične informacije o Miloševiću, naveo je Karadžić u svom zahtevu.
Šešelj je dostavio izvode iz medija o informacijama "Vikiliksa" koji pokazuju da je ovaj oficir UN, kao upravnik zatvora, prekršio pravila tribunala jer je američkim diplomatama "pružio uvid bez presedana u život i aktivnosti Slobodana Miloševića".
Sudija Robinson je u martu naložio posebnom sudskom veću da ispita ima li osnova za istragu protiv Mekfadena zbog nepoštovanja suda.
Prema depeši objavljenoj na ''Vikiliksu'', Mekfaden je službenicima američke vlade prenosio informacije o Miloševićevom zdravlju, razgovorima sa suprugom i navodne stavove o njegovim advokatima. Sudsko veće je utvrdilo da je reč o poverljivim informacijama i da svi zaposleni prema njima moraju da se tako i odnose.
Štaviše, Mekfaden kao član osoblja Tribunala, kako je ocenjeno, nije smeo da poverljive informacije deli s bilo kojom vladom, instucijom ili osobom. Dokazi ukazuju, kako je objašnjeno, da je "moguće" bivši upravnik pritvora prekršio pravila službe i obavezu da ne prenosi poverljive informacije drugom izvoru, a tako "možda" narušio i ugled Tribunala.
Veće je konstatovalo da su neke informacije koje je Mekfaden prenosio američkim diplomatama irelevantne za sudski proces, poput onih koje knjige Milošević čita ili koliko često razgovara sa suprugom.
Međutim, specifične informacije koje se tiču zdravlja optuženog i stavova o njegovim pravnim savetnicima, mogli bi biti od uticaja na sudski postupak, zaključilo je veće.
Ipak, kako je objasnilo, ni obelodanjivanje ovih informacija opšte prirode o tome da su savetnici optuženog sarađivali s "prijateljem suda" uprkos njegovom javnom neslaganju ili da se njegovo zdravlje pogoršavalo zbog stersa i odbijanja da pije prepisane lekove, nisu vrsta informacija koje bi mogle uticati na ostvarivanje pravde u Tribunalu.
Veće kojim je predsedavao sudija Bakone Moloto, zaključilo je da "nema razloga da veruje" da je odavanjem poverljivih podataka o životu Miloševića u privoru, Mekfaden namerno ometao sudski postupak, pa je odbilo da protiv njega pokrene postupak zbog nepoštovanja suda.
Imajući u vidu da je Mekfaden prekršio pravila službe, veće je istaklo da njegova odluka ne isključuje drugi pravni lek, kao što su "pravne i neprave mere" u skladu s pravilima rada u UN, kako bi se sprečilo ponavljanje takvog ponašanja.