Moja oaza mira na Miljakovcu

Mnogi fudbaleri, sportisti uopšte, kad zarade veliki novac, ulažu ga između ostalog u nekretnine kupujući stanove i kuće u svetskim metropolama, mondenskim mestima ili drugim egzotičnim krajevima.

Dresovi uspomena i hobi U prizemlju se nalazi i kafić, gleda na teren u balonu. U jednom delu plafona poređani su dresovi s prezimenom Janković. Ima ih iz različitog perioda Boškove karijere i svi predstavljaju posebnu dragu uspomenu na vreme provedeno u Crvenoj zvezdi, Majorki, Palermu, Đenovi... "Za mene su to vrlo važne stvari. Oduvek sam vodio računa o tome, od Zvezde, preko omladinske, mlade i A selekcije, inostranstva... Može da se podvede i pod vrstu hobija. Ima još mnogo detalja iz moje karijere koji mi znače, kao, recimo, dresovi drugih igrača, ali je malo bezveze da i oni budu na zidu, kad već imam svoju kolekciju. Svaki dres ima posebnu težinu, ali je Zvezdina "osmica" na prvom mestu. I to ona iz utakmice protiv PSV-a. Postigao sam pogodak, gledalo me je 60.000 ljudi dok sam imao samo 20 godina... To je prelepo sećanje".

E, ovo je malo drugačija priča. Srpski reprezentativac i trenutno član italijanskog prvoligaša Đenove, Boško Janković (27), odlučio je da napravi svoju "oazu mira" tamo gde je i odrastao, u beogradskom naselju Miljakovac. Evo i zašto... 

"Plac je kupljen namenski, odmah pored kuće mojih roditelja, ne sećam se tačno kad smo ga uzeli. Želeo sam da baš na tom mestu napravim nešto veliko i komotno. Nas četvoro, majka, otac i brat, živeli smo u stančiću od nekih pedesetak kvadrata kad smo bili klinci, a ja nisam hteo da menjam kraj.

Mnoge uspomene vežu me za Miljakovac, a i lakše je kad smo svi blizu. Da sam na drugom kraju grada, ko zna koliko bismo često mogli da budemo zajedno. Ovako su roditelji odmah tu, što je zaista lepo, a i sebi smo obezbedili potpunu udobnost. Otac Milan vodio je računa o svemu tokom izgradnje, totalno se angažovao i njemu mogu najviše da zahvalim što je sve ispalo onako kako smo i zamislili", kaže Boško Jankovićza "Mocart sport".

U sklopu objekta nalazi se i balon za fudbal, nazvan po porodičnom prezimenu. Izgrađen je da bi se Jankovići tu družili s prijateljima, a ne iz komercijalnih razloga, pa se sad Boško tu igra sa sinom Sergejom, a navrate i drugari na mali fudbal.

"Taj balon mi daje pravo na potpunu intimu. Često sam tu s drugarima, nikome ne smetamo i niko nas ne ometa. A Sergeja učim od malih nogu da igra fudbal, ali nikad ga ne bih maltretirao da bude profesionalac ili da se preterano posveti tom sportu ukoliko ne bude sam to želeo. Videćemo, ima vremena. Podrška mu je svakako obezbeđena... Učim ga i da bude zvezdaš. To je već stvar kućnog vaspitanja, i mene su moji roditelji tako vaspitali. Da na vreme nauči da navija za pravi klub".

Jedna od prostorija u prizemlju opremljena je spravama za vežbanje i stolom za stoni tenis, a tu su i svlačionice. Na prvi pogled jasno je da zadovoljava potrebe i ozbiljnog treninga i ozbiljne rekreacije. Kako Boško kaže, sve je to napravljeno mahom zbog prijatelja.

"Niko nije imao nameru da se od toga zaradi neki veliki novac. Naravno, ko želi da koristi balon, teretanu i sve ostalo, plaća za to, ali je u pitanju ipak simbolična suma. Dolazi mnogo momaka iz kraja, a tu je i škola fudbala... Nekad se pridružim tim klincima. A opet, teretana služi i meni, mogu da vežbam kad god poželim, ne moram da se vozikam po gradu. Imam i mali spa centar, saunu i džakuzi, ma sve što je potrebno za opuštanje".

Vratiće se jednog dana... Sudbina Boška Jankovića u Đenovi je neizvesna. Ima ugovor do 2012, ali su se u medijima pojavile informacije o mogućem povratku u Crvenu zvezdu, ali i u Partizan, na pozajmicu. Janković je sve to demantovao.   "Ne znam kome je smišljanje takvih priča zanimljivo. U njima nema nimalo istine. Vratio bih se samo u Zvezdu, ali to sada nije moguće. Ako se budem vraćao to bih mogao da učinim na kraju karijere", kazao je Janković za italijanske medije.