Bioplastika sve traženija
Zelena plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja. Već sada teško da postoji predmet u domaćinstvu za koji se ne radi na razvoju zelene plastike - od kućišta za mobilne telefone, plastičnih tanjira, preko cipela i pelena, pa do torbi za kupovinu i saksija.
Za eksperte to je samo logičan nastavak povećane potražnje za organskom hranom u poslednjih nekoliko godina.
''Danas je mnogo bolje raditi na razvoju ''bio-imidža'' neke kompanije nego nekog konvencionalnog. Mnogo je profitabilnije", kaže za nemački državni radio "Dojče vele" Norbert Fel, portparol kompanije ''Duales Sistem" koja se bavi sistemom reciklaže otpada u Nemačkoj pod nazivom ''Zelena tačka".
''Važno je znati da ljudi u supermarketu radije kupuju bio-povrće spakovano u biološku ambalažu, nego ono koje se nalazi u plastičnom pakovanju", dodao je on.
Proizvođači plastike reaguju na diktat tržišta i ulažu milione u razvoj bio-proizvoda. Među njima su i „globalni igrači" kao što su npr. američki poljoprivredni koncern „Kargil", italijanski „Novamont" ili nemački BASF.
Polilaktid, odnosno, biorazgradivu plastiku proizvedenu na bazi kukuruza, već koriste mnogi veliki lanci supermarketa kao što je ''Volmart" ili prehrambeni koncerni kao npr. ''Koka-kola".
Zelena plastika postala je ''veliki biznis" i u Brazilu. Ta zemlja je vodeći svetski proizvođač šećera i naftna kompanija ''Braskem" koristi etanol koji se dobija prilikom prerade šećerne trske za proizvodnju biolpastike.
Takav razvoj, međutim, povlači sa sobom i određena pitanja. Na primer: da li će proizvodnja bioplastike i biogoriva dovesti do dodatnog krčenja šuma ili nestanka useva na kojima se proizvodi hrana?
''Argumenti su slični onima koji su korišćeni kada se raspravljalo o bioplastici od palminog ulja", kaže Fel podsećajući na problem u jugoistočnoj Aziji gde su velike površine šuma iskrčene kako bi se dobio prostor za unosnu proizvodnju palminog ulja.
Na istraživanju novih načina proizvodnje koji ne bi stvorili takve probleme, radi se neprekidno. Nemačko-brazilski projekat na institutu ''Senai-Klimatek" u Salvador de Bahiji podrazumeva proizvodnju plastike od otpada šećerne trske. Taj otpad obično se spaljuje čime se u atmosferu ispušta velika količina ugljen-dioksida. Cilj je da se tako dobijena plastika ubuduće koristi čak i u automobilskoj industriji.
Čini se da je uspon proizvodnje zelene plastike nezaustavljiv. Ipak, na svetskom nivou, ona za sada učestvuje sa manje od jednog procenta. Industrijsko udruženje ''Evropska plastika" procenjuje da će u narednih nekoliko godina to porasti na pet do 10 odsto, ali ne više od toga.
''Razlog za to je skupa proizvodnja, ali i bolje termo-mehaničke osobine klasične plastike", objašnjava Majkl Nionakis, stručnjak za polimere u evropskom zavodu za patente u Hagu.