Stranci će pokupovati srpske njive

Kako su to pitanje rešile druge zemlje u Evropi?

- Sve druge zemlje su uspele da se izbore za bolje uslove, pa je tako Poljska izdejstvovala da stranci mogu da kupuju zemljište posle 12 godina punopravnog članstva u EU, Češka i Mađarska sedam godina, pa im je produženo još tri godine.

Slovenija je propisala više koraka građanima EU da bi mogli da kupe njihovo poljoprivredno zemljište, a Hrvatska je zbog tog pitanja produžila završetak pregovora sa EU.

Samo Srbija nije ništa uradila na tom planu i da će to tek predstavljati problem u budućnosti.
 

I dosadašnja privatizacija poljoprivrednih kombinata je traljavo urađena?
- Prava je šteta što smo kroz privatizacije, a kasnije izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu razbili velike poljoprivedne kombinate kao organizaciono-tehnološke celine jer je u privatizaciju išlo društveno zemljište, dok je državno ostajalo u vlasništvu države, a na besplatnom korišćenju kupcu, da bi tek posle 2006. postalo predmet licitacije i davanja u zakup.
 

Mnogo ljudi je ostalo bez posla?
- U preduzećima koja su privatizovana, oko 65.000 ljudi je ostalo bez posla, čime se poljoprivreda svrstava na neslavno drugo mesto po broju radnika koji su ostali bez posla u procesu tranzicije, odmah posle tekstilne industrije, .
 

Da li bilo uspešnih privatizaciju u poljoprivredi?
- Koliko je loše obavljena privatizacija poljoprivrednih preduzeća rečito govori i to da se za ukupna sredstva dobijena od prodaje zemljišta svih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji danas ne može kupiti ni 20.000 hektara zemljišta. Ako ukalkulišemo i troškove revitalizacije 40-ak poljoprivrednih preduzeća u kojima su poništeni ugovori o privatizaciji, Srbija je na čistom gubitku.

Zaista je teško naći dobar primer privatizacije u poljoprivredi, koja bi, pored primera uspešnog osavremenjavanja proizvodnje, podrazumevala i zadržavanje istog ili uvećanog broja radnika i značajnije poboljšan životni standard zaposlenih.