Sahranjen Oto fon Habzburg

Pre sahrane održano je opelo u katedrali Svetog Stefana u Beču tokom kojeg su austrijskom kardinalu Kristofu Šenbornu pomagali katolički biskupi iz svih delova nekadašnjeg Austrougarskog carstva.

Tokom ceremonije, kojoj su pored velikog broja ljudi prisutvovali i članovi brojnih kraljevskih porodica iz Evrope, izvedena je i stara himna Austrougarske, Oda imperatoru.

Oto fon Habzburg umro je 4. jula u 99. godini na jugu Nemačke, gde je proteran zajedno sa svojom porodicom posle Prvog svetskog rada i pada Autrougarskog carstva.

Porodica Habzburg se od tada selila po Evropi.

Kovčeg sa njegovim telom zajedno sa telom njegove supruge Regine, koja je umrla prošle godine, danas je smešten u carsku kriptu, gde su sahranjeni i svi ostali članovi dinastije od 1632. godine. Kripta je jedna od glavnih turističkih atrakcija u Beču.

U toj kripti se u urnama čuvaju srca svih sahranjenih članova dinastije Habzburg, odvojeno od kovčega u kojima se sahranjuju. Srce Ota fon Habzburga biće, po njegovoj želji, postavljeno u nedelju u opatiji Panonhalma u Mađarskoj. Time je želeo da ukaže poštovanje prema Ugarskoj, delu nekadašnjeg carstva.

Posle zbacivanja monarhije Oto fon Habzburg nije se nikada formalno odrekao svog prava na tron koji mu je pripadao, iako se kasnije u životu zalagao za parlamentarnu demokratiju. Bio je poznat i kao zagovornik ujedinjavanja Evrope.

Svoj uticaj je iskoristio da što više udalji naciste od anektirane Austrije pre Drugog svetskog rata, dok se posle rata zalagao za uklanjanje "gvozdene zavese".

U Evropskom parlamentu bio je poslanik bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Takođe je bio predsednik Panevropske lige od 1979. do 1999. godine.

Posle pada Berlinskog zida, Habzburg je svoje mesto u Evropskom parlamentu koristio za promovisanje ideje širenja Evropske zajednice na bivše zemlje istočnog bloka.

Sa suprugom Reginom imao je sedmoro dece. Njegov najstariji sin Karl sada vodi porodične poslove i od 2007. godine zvanično je glava porodice Habzburg.