Ispovest pukovnika Veselina Šljivančanina (2): Kako sam dočekao generala Mladića

U zatvoru smo se svi družili: Veselin Šljivančanin

- Ta izolacija je trajala nekoliko dana i oko 11.45, mislim da je bio ponedeljak, on je stigao na sprat na kome smo se nalazili Mladen Markač, Sreten Lukić, Vojislav Šešelj, ja i još neki optuženici.

U trenutku kada su uvodili generala Mladića, Markač, Lukić i ja smo ručali.

Čim sam ga ugledao ustao sam, zagrlio ga i posadio za naš sto kako bi se malo okrepio jer smo znali da će sve ćelije biti zaključane već za petnaest minuta.

Odmah sam mu rekao: "Ajde Ratko, sedi da ručaš sa nama." Markač ga je čudno pogledao i hteo da ustane, ali sam ga zaustavio: "Sedi Maki, svi smo ovde naši."

Međutim, Mladić nije mogao da se koristi priborom jer mu je desna ruka oduzeta, i to je sporo išlo, pa sam zamolio stražare da mu spakujem hranu i da je odnese u ćeliju. Pretpostavljam da je posle ručka malo odmorio, a oko pola tri je izašao i onda se sa ostalim pritvorenicima sa tog sprata.

Ako želite istinu, onda je istina da se Mladić družio sa svima. To je trajalo oko nedelju dana i on je prebačen na drugi sprat, ali ne znam zbog čega. Kažem vam, priča se svašta, i svako izgleda voli da sebi pravi besplatnu reklamu.

E sad, jedino je istina da je general Ante Gotovina jedan među najboljim kuvarima u pritvoru. Međutim, morate razumeti, da bismo preživeli prisiljeni smo da kupujemo hranu i da je sami pravimo jer ono što nam daje zatvorska uprava je, barem za moj ukus, bljutavo.

U toj zajedničkoj trpezariji koja postoji na svakom spratu postoji i mala kuhinja sa rešoom i tu se zaista može spremati hrana, a u među haškim optuženicima je zaista odličnih kuvara, i po pravilu su to Hrvati. Nekoliko puta sam jeo morske plodove i ribu koju je spremao Gotovina i zaista su odlični specijaliteti. Ali, odlično kuva i general Mladen Markač.

Ne možete da verujte kako on tako pedantno i stručno sprema svaki obrok, ali slično se može reći i za Ivana Čermaka. Prosto se vidi da i imaju volje, ali i da su nadareni za kulinarstvo.

S druge strane, i general Nebojša Pavković odlično kuva, ali i Vlastimir Đorđević, da slučajno ne zaboravim nekog. Zahvaljujući njima i ja sam naučio da spremam neke specijalitete, pa oni koji su probali tvrde da odlično spremam ribu i gulaš od svinjskog ili jagnjećeg mesa.

Zatvorska uprava nam je dozvolila bavljenje pojedinačnim i kolektivnim sportovima i sve je zavisilo od zainteresovanosti pojedinaca. Ja sam na početku igrao stoni tenis, ali kako među optuženicima nije bilo dovoljno interesenata uglavnom sam igrao sa stražarima. Kada smo prešli da igramo pravi tenis, onda smo uglavnom igrali dublove.

Mogli smo samo da pravimo ekipe koje se nalaze na našem spratu, tako da sam obično igrao u paru sa Mladenom Markačem, a Vlastimir Đorđević sa Frenkijem Simatovićem. Doduše, Đorđević je bio gotovo neprikosnoven u singlu, ali u dublu bez obzira na to da li sam igrao sa Markačem ili sa Milanom Lukićem, obično smo mi pobeđivali - kaže sagovornik "Vesti".

Pukovnik Šljivančanin dodaje da kada je u pitanju bio mali fudbal onda su ekipe uglavnom zavisile od interesenata za taj sport, pa se igralo ili tri na tri, ili najviše pet na pet.

- Kako su optuženi različitih godišta, a nama je cilj bio pre svega da se odigra lepa utakmica, da nema svađe i tako smo se i delili u ekipe. Ako sam dovoljno kompetentan da donesem neki sud, po meni je fudbal najbolje igrao Makedonac Johan Tarčulovski.

Ne samo zato što je bio najmlađi i najokretniji, već je znao sa loptom. Međutim, odlično su igrali i Jadranko Prlić i Stojić Bruno, ali je bio nervčik na terenu, kako ga ko dodirne, on traži faul. On naših ljudi, sjajno za svoje godine su igrali Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević dok se nije razboleo.