Pojma nemamo šta zapravo jedemo
Stručnjaci upozoravaju da je ovo neznanje veoma opasno i objašnjavaju da potiče iz više razloga. Prvo, Srbija uvozi hranu iz maltene celog sveta, čak i onu koje sama ima dovoljno, pa tako jedemo pasulj iz Kirgistana, paradajz iz Španije, pijemo mleko iz Hrvatske. Drugo, na pijacama je uobičajena prodaje hrane nepoznatog porekla, koja je pristigla nelegalnim tokovima. Treće, na pijacama većina proizvoda nema original pakovanje i deklaraciju, a seljaci voće i povrće prskaju bez ikakve kontrole. I konačno, pod firmom zdrave hrane često nam se poturaju „maskirani" proizvodi sa lažnim oznakama o sadržaju, navodi ''Pres''.
U periodu od januara do maja ove godine, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), uvezli smo 17,6 odsto više prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine.
- U uvozu dominira grupa takozvanih nekonkurentnih proizvoda poput kafe, svežih banana i pomorandži, čajeva, kakaoa, začina...
Uvozimo i mleko i proizvode od njega, meso, konditorske i pekarske proizvode. Meso nam stiže iz Danske, Holandije i Španije. Mesne prerađevine iz Crne Gore, Makedonije, Španije, Italije i Nemačke. Pasulj čak iz Kazahstana i Azerbejdžana, mleko iz Austrije, Mađarske i Italije - nabrajaju u PKS, a prenosi beogradski list.
Sekretar za poljoprivredu u PKS Milan Prostran kaže da ''želi da veruje da inspekcija dobro i savesno obavlja kontrolu robe na granici".
- Ipak, ja uvek govorim da bi trebalo više da konzumiramo domaće proizvode - kaže Prostran.
On navodi i upečatljiv primer paradajza.
- To povrće je najukusnije u julu, avgustu i septembru. Tada se uglavnom prodaje paradajz, koji je rastao na otvorenom, pod suncem, bez preterane upotrebe pesticida. A januarski se proizvodi u zatvorenom prostoru uz intenzivno korišćenje mineralnih đubriva i hemijskih sredstava. Zato bi određeno povrće trebalo jesti samo u sezoni, a mi ga jedemo cele godine - objašnjava Prostran, i dodaje da posebno treba biti obazriv pri kupovini mesa i mleka.
- Mada nijedan trgovinski lanac neće da prihvati proizvod ukoliko nema HCCP sertifikat, ni on ne predstavlja nikakvu garanciju već samo dokazuje da postoji uspostavljen sistem proizvodnje.
Nutricionista Nemanja Kamenica kladi se da bi svaki Srbin stavio prst na čelo kada bi znao šta sve naša zemlja uvozi i da se ti proizvodi kontrolišu po zastarelim pravilnicima iz 80-ih i 90-ih godina.
- Veliki deo tih standarda ostao je odranije. Istina, neki od tih starih propisa su rigorozniji nego oni iz zemalja EU. Međutim, većina njih ne predviđa analize koje su odavno obavezne u evropskim zemljama. Time bi se podrobnije trebalo baviti, pogotovo što je mnogo hrane koju jedemo iz uvoza. Razumem što uvozimo pirinač, ali nikada neću opravdati ekonomsku računicu tržišta da uvozi pšenicu, kukuruz... - kaže Kamenica za ''Pres''.