Evro tone, kriza se širi

Gorući problem za evropske ministre - drugi plan pomoći obećane Grčkoj - podrzumevao je pozajmicu od 110 milijardi evra, ali se sad ispostavilo da to nije dovoljno da se izbegne bankrot Grčke.

Ministri su se saglasili da Evropska banka smanji interesne stope za kredite Grčkoj, Portugaliji i Irskoj i da im produže rok za vraćanje duga.

Na stolu je ostao predlog da se Grčkoj pomogne da otkupi deo svog duga kao i ideja da se privatni pozajmljivači uključe u plan "pomoći" Grčkoj.

Ocenjivači Evropski komesar za finansijska tržišta Mišel Barnije predložio je juče da EU konačno nešto uradi protiv tzv. agencija za anotaciju koje ocenjuju finansijsko stanje država i preduzeća. Postoje za sada samo tri takve agencije - sve tri su privatne i američke i nema garancija da su one objektivne i da ne rade ni za čiji interes.

Brojni ekonomisti ne veruju da je Evropski Fond solidarnosti, težak 440 milijardi evra, u kombinaciji sa MMF-om u stanju da reši problem ako se dužnička kriza proširi na Italiju.

Prezaduženost Rima je premašila 125 odsto društvenog dohotka. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini tvrdi da je reč o "spekulativnom napadu" na Italiju.

Argument Rima koji podržavaju ekonomisti je da veći deo italijanskog duga drže Italijani, dok je problem Grčke što ga drže strani investitori, što sad ugrožava suverenitet Grčke.

Italija ima dug od 1.900 milijardi, ali je Italija ekonomska sila jednaka Grčkoj, Irskoj i Portugaliji zajedno.

MMF: Italija manje da troši   Međunarodni monetarni fond (MMF) zatražio je od Italije "odlučno sprovođenje" smanjenja javne potrošnje radi umanjenja deficita u budžetu.   U svojoj godišnjoj proceni italijanske ekonomije, MMF je pozdravio planove Rima za smanjenje fiskalnog deficita ispod tri odsto od bruto domaćeg proizvoda do 2012. godine i blizu nultog podeoka do 2014. godine. Italija pokušava da održi javni dug na oko 120 odsto od bruto domaćeg proizvoda i ima jednu od najnižih stopa ekonomskog rasta na svetu.   MMF je naglasio da bez fiskalnog usklađivanja nakon 2012. godine, dugovanja bi mogla na dugoročnom planu ostati iznad 100 odsto od bruto domaćeg proizvoda.