Karadžić: Srbi bili primorani da prave svoju policiju
Nilsen, koji je za tužilaštvo sačinio izveštaj o osnivanju i ulozi MUP-a Republike Srpske, to je negirao, rekavši da su srpski policijski zvaničnici i pre aprila 1992. bili uključeni u aktivnosti koje su kasnije i sami nazivali "ilegalnim", poput naoružavanja srpskog stanovništva i stvaranja lokalnih kriznih štabova širom BiH.
U dokumentima MUP-a RS, koje je proučio, Nilsen je, kako je posvedočio, pronašao i ocenu da su to bile "proaktivne" mere, a ne reakcija na delovanje drugih strana.
Veštak je, međutim, potvrdio da su slične aktivnosti sprovodili i muslimanski i hrvatski zvaničnici u MUP-u BiH.
Po uzoru na "ilegalce" iz Drugog svetskog rata
Karadžić, koji je optužen za progon Muslimana i Hrvata, tvrdio je da su zvaničnici srpskog MUP-a svoje aktivnosti nazivali "ilegalnim" ne podrazumevajući nezakonito, već tajno delovanje, po uzoru na "ilegalce" iz Drugog svetskog rata.
Danski profesor balkanske istorije Nilsen uzvratio je da je iz dokumenata jasno da su srpski policajci "gledali na zajednički MUP BiH kao na nešto što su želeli da potkopaju".
Veštak je sugerisao da je, stoga, netačna Karadžićeva tvrdnja da su se oni poistovećivali sa partizanskim ilegalcima, budući da su "potkopavali ono što su tada partizani osnovali".
Nilsen je Karadžića podsetio da su zvaničnici Srpske demokratske stranke tada stare pripadnike MUP-a BiH nazivali "komunjarama", a optuženi je uzvratio: "E, tu ste u pravu".
Sve tri strane formirale svoje armije
Pozivajući se na knjigu bivšeg komandanta Armije BiH Sefera Halilovića, Karadžić je tvrdio da je krajem 1991. "postojala čitava tajna muslimanska vojska protiv Srba". Kao tezu odbrane naveo je i da je muslimanski deo MUP-a učestvovao u stvaranju ilegalne vojske.
Nislen je prihvatio da je "značajan broj Muslimana unutar MUP-a bio angažovan u formiranju bosanskih oružanih snaga koje bi branile BiH", ali je dodao da su "iste aktivnosti imali i Srbi i Hrvati".
"Sve aktivnosti na formiranju jednonacionalnih armija bile su štetne" za bezbednosnu situaciju u BiH, krajem 1991. i početkom 1992, rekao je veštak.
On je naglasio da dokumenti pokazuju da je tadašnja Služba državne bezbednosti "znala za pokušaje da se legalizuju oružane jedinice Stranke demokratske akcije, SDS i Hrvatske demokratske zajednice.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je i za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje osoblja UN za taoce.