Dosta s političkim igrama, istražite trgovinu organima

Ona je ocenila da je "skandal" u tom slučaju to što je prištinska vlada u "dosluhu" sa UN i NATO-om od 2000. godine "masovno opstruisala" istragu.

"Informacije o tome šta se dešavalo su skrivane. A sećam se da su mi još 2000. govorili da su ti nestali ljudi zapravo završili u Albaniji.

S druge strane, tada je postojala odluka međunarodne zajednice da se ne istražuje nijedan član Oslobodilačke vojske Kosova, kako bi se navodno obezbedila stabilnost u regionu. I dokle smo stigli?", upitala je Džons.

Ona je kazala da je trenutna situacija takva da neće biti dugoročne stabilnosti jer je pitanje nestalih osoba za obe strane značajno.

Džons je ocenila da Srbi neće imati poverenja u istragu ukoliko bude sprovedena pod mandatom Euleksa, dok Albanci neće verovati istrazi koju bi eventualno mogao da povede tužilac za ratne zločine u Beogradu.

Ona je ocenila da u regionu postoji nedostatak političke volje za suočavanje s prošlošću a kao poseban problem je istakla nedovoljnu i neodgovarajuću zaštitu svedoka, "naročito na Kosovu".

"I međunarodna zajednica smatra da ako uhapsite velika imena, onda je problem rešen. A u stvari nije. Važno je privesti optuženike za ratne zločine pravdi, ali je važnije obezbediti pravdu za žrtve i reparacije za njih. Ovde u regionu je na žalost lakše dobiti penziju ako ste iz familije takozvanog ratnog heroja, nego ako ste iz familije žrtve", navela je Džons.

Ona je u Novom Sadu boravila u okviru kampanje Amnesti internešnela pod nazivom "Krov nad glavom je ljudsko pravo", koja se tiče upravo slučajeva prinudnog iseljavanja Roma iz nelegalnih naselja u različitim gradovima u Srbiji.

AI ima svoj šator u okviru Sajma nevladinih organizacija, u okviru festivala Egzit (Exit) na Petrovaradinskoj tvrđavi, a Džons je izrazila zadovoljstvo brojem osoba koje su potpisale peticiju u okviru kampanje.

Šian Džons je istraživačica u Amnesti internešnelu, zadužena za Srbiju, Kosovo, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru.