"Nema legalizacije gej brakova u Srbiji"

Profesor Oliver Antić, član Radne grupe na izradi Građanskog zakonika

 

- U čl. 4. se navodi definicija braka isključivo kao "zakonom uređene zajednice žene i muškarca", a u čl.14. se navodi da se "brak zaključuje saglasnom izjavom volje dva lica različitog pola u postupku predviđenim ovim zakonikom". Da je bila predviđena alternativa onda bi ona bila u sledećem stavu, ali nje nema - kategoričan je profesor Antić u izjavi za portal Vesti.

Beogradski mediji proteklih dana uveliko su pisali o tome da prednacrt pomenutog Zakonika uvodi gej brakove, tako što se brak definiše kao "zajednica dva lica", što je odmah naišlo na podršku gej populacije, ali i osudu većinskog javnog mnjenja.
 

Kako saznajemo, na jednoj od sednica radne grupe samo je jedna članica predložila da se zakonikom legalizuju gej brakovi, na šta je predsedavajući akademik Slobodan Perović iznenađeno uzvratio:" Gde ste zapeli koleginice?!". Uz saglasnost svih ostalih članova radne grupe, inače uglednih profesora prava i sudija, ovaj predlog je odbijen.

- Na članove komisije apsolutno nije vršen pritisak nikakvih gej lobija da se uvedu istopolni brakovi. Mislim da je neverovatna neodgovornost pojedinih novinara da i ne čitajući zakonik tvrde da u njemu piše ono što ne piše. Ako neko misli da ćemo gej brakovima brže u Evropu, grdno greši - dodaje Antić.

On pretpostavlja da su pojedini mediji bili povedeni odredbama koji govore o imovinskim odnosima unutar vanbračne zajednice, iako zakonik i vanbračnu zajednicu definiše kao "zajednicu žene i muškarca". Naime, vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, nezaposlen je ili je nesposoban za rad ima prava da ga izdržava drugi partner. Takođe imovina koju su vanbračni partneri stekli u toku zajedničkog života se tretira kao zajednička, baš kao što je to kod supružnika.

- To je humanitarni pristup, ali i praktičan jer je država je na taj način sebe zaštitila i prevalila obavezu na vanbračnog partnera - objašnjava profesor Antić.

Zakonik jedino predviđa da će "zajednica života lica istog pola urediti posebnim zakonom", ali šta će taj propis sadržati i kako će definisati gej zajednice samo se može nagađati. U svakom slučaju, kada bi se legalizovali istopolni brakovi moralo bi se pristupiti promeni ustava što je komplikovana pravna procedura. Zakonodavac takođe uvek mora da gleda i spremnost jednog društva da prihvati radikalne promene, što bi u Srbiji svakako bilo uvođenje gej brakova.