Romana Caran - devojka sa stotinu interesovanja

Ostaće upamćena kao prva mačevalka iz Srbije koja je osvojila balkansku pojedinačnu titulu. Bilo je to 1996. i potom je osvojila još jednu... Ove godine je pobedila na prestižnom turniru "Memorijal Ljubomir Savić“ u Beogradu i osvojila ekipno srebro u disciplini mač sa svojim klubom Omladinac na Šampionatu Srbije.

Romana Caran je državna rekoderka u streličarstvu kompaund stilom (lukovi sa
točkićima) sa 605 krugova i vlasnica bronzane medalje na Šampionatu Srbije u dvorani ove godine u Vrnjačkoj banji. Član je kluba "NS 2002“.

Romana Caran je i članica novog kluba američkog fudbala "Vojvotkinje“ iz Novog
Sada. Pridružile sa Tamari Simić, nekadašnjoj perspektivnoj teniserki iz kampa Nikole Pilića, Eriki Rafararano koju od milošete zovu "Sosa sa Madagaskara“ i sa još nekoliko devojaka, koje se ne boje izazova, obukla „oklop“.

Romana Caran se sprema da ovih dana izvede sa drugom iz streličarskog kluba koji je trenira i skok padobranom.

Romana Caran je diplomirala režiju i njen 27-minutni diplomski rad "Banana i
šargarepe“ iz 2005. i danas zauzima kultno mesto među ljubiteljima ovog filmskog
izraza. Bila je pomoćnik režisera Ivana Živkovića u takođe sjajno primljenom
filmu "Hadersfild“. Sarađivala je i na filmovima "Četvrti čovek“, "T.T sindrom“, "Mala
noćna muzika“, "Stvar srca“. Romana Caran je i autor desetak veoma zapaženih spotova.

Za Balkansko prvenstvo u mačevanju u Zrenjaninu 2008. uradila je izvanredan spot, a na "Ju tjubu“ se vrti njen spot za pesmu "Novčana naknada“ grupe "Totalna destrukcija“. Kaže da joj je ipak najmiliji spot za numeru "Lopovi i žace“ grupe "Atesit rep“. Romana Caran je i glumica. Igrala je u nekoliko veoma uspešnih predstava u akademskim pozorištima: "Cirko mortale“, "Nos“, "Čas veronauke“, "Živi glumci“.

Romana Caran i nacrtala je legendarnog „jaganjca“ za "Fanzin ceger“. Romana Caran uspešno crta i na majicama. Trenutno živi i radi u Novom Sadu... Ima li još nešto da se doda o Romani Caran? Evo šta ona kaže:

"Energije imam na pretek, vremena mi nedostaje. Da dan duže traje, ispunila bih
ga sa još interesantnih stvari. Sa posla idem na jedan trening, pa na drugi. Druženje sa prijateljima i dobrim ljudima mi pomaže da napunim baterije. Trenutno mi najviše prija streličarstvo, opušta me i odmara. Ali, mačevanje će uvek biti moja prva i najveća ljubav. U njemu sam najviše i postigla. Nikada nisam brojala titule, a nedavno mi se srušila, pod teretom pehara i medalja, polica u stanu. Neki tofeji su se i polupali..."

U intervjuu je rekla da je u mačevanje ušla "iz inata“ 1988. Trener je pritiskao
njenog brata da počne da trenira, a Romanu je, u šali, ignorisao. Zato je počela da trenira i brzo shvatila da ako hoće da uspe, jer je (kako kaže) bila sitna i žgoljava, mora mnogo da radi. Ta sportska samodisiplina, rad i samo rad, krasi je i danas.

"U streličarstvo sam došla na nagovor mog dobrog druga iz mačevalačkog kluba
Omladinac Raška Mićića, reprezentativca i osvajača državnih titula koji je prvi počeo da gađa lukom i strelom. U Novom Sadu postoji odličan streličarski klub "NS 2002“ sa dobrim društvom i to me je privuklo. Za veoma kratko vreme sam napredovala, našla sam se u tom sportu i rezultati su za sada veoma dobri. Prešla sam sa olimpik stila na kompaund, do pre nekoliko meseci nisam mogla da nategnem luk kako valja, a sada sam državna rekorderka. Osećam da mogu da budem uspešna u oba sporta. U američkom fudbalu biću vajld risiver, a to je za mene novo iskustvo i izazov da se ogledam, posle dva individualna sporta, i u ekipnom..."

Interesantno je i njeno crtanje. "Jaganjac“ je napravljen za "Fanzin ceger“. U
razgovoru za "Faktiva. net“ objasnila je:

"Fenzin ceger“ je sitoštamparski strip časopis nastao sa idejom da se andergraund
umetnicima, zapravo autorima koji se bave živom umetnošću omogući da svoje radove štampaju na komercijanim proizvodima kakav je, na primer, i ceger. Ceger je, u stvari, fanzin za poneti. Časopis izlazi tromesečno i štampa se na cegerima, zobnicama, majicama. Tiraž je ograničen na sto primeraka. Poseban i veoma važan deo "Cegera“ je kada se motivi štampaju na trikotaži i odeći po želji, kada se ulepšavaju odevni predmeti i tako postaju, na neki način, umetnička dela i unikati".

I, na kraju konstatacija: Romana Caran je pošla putem kojim retko ko danas krene, da u vremenu kada su se ljudi odljudili i izgubili u elektonskim mrežama, izgrade sebe kao renesansnog čoveka, željnog da stalno istražuje i otkriva svet oko sebe, u sebi i u ljudima sa kojima se druži. Možda je to i najvažnija poruka iz njenog ogromnog dijapazona interesovanja: da je bitno provoditi sa ljudima, svo vreme koje ti stoji na raspolaganju.