"Pasvord" je mrtav, sad nas čuva "fastvord"

Jesu li šifre vreme prošlosti? Svakako sve ukazuje da je to tako. Svi ih mrze i niko ne može da upamti sve one koje je vremenom stvorio. Prosečan čovek izložen onlajn komunikacijama ima i više desetina različitih šifara za svaki od naloga koje je nekada otvoren, a pritom svaka od šifara morala je biti neverovatno komplikovana, zapravo nekakav miks velikih slova, simbola i brojeva.

Ko sve te stvari može da drži u svojoj glavi?

Većina ljudi ipak ne brine. Neki, štaviše, imaju jednu jedinu šifru za svaki nalog na mreži, drugi pak imaju nekoliko šifara - jednu za bankovni račun i finansijske poslove, drugu za društvene mreže, treću za elektronsku poštu...

Problem je u tome što kad je samo jedan od tih sajtova "hakuje", zlonamernici znaju da određenu šifru koristite i na drugim mestima.

Količina hakerskih upada u sisteme i računare ovih dana je tolika da ćete pomisliti da ne postoji način da svoju šifru zaista učinite tajnom. Primera radi, nedavni sajber napad na Soni doprineo je da milioni onlajn naloga budu razotkriveni.

Informatičari su shvatili da je postojeći sistem slomljen i sada grozničavo traže alternativu. Međutim, pokušaji su ostali uzaludni, pa tako jedan od sistema zaštite - otisak prsta - zahteva poseban hardver i za ljude je to suviše komplikovano i praktično im vezuje ruke ukoliko koriste druge računare osim svojih. Takozvane pametne kartice takođe mogu biti izgubljene ili ukradene.

- Iprobavali smo različite pristupe, ali uvek na kraju nekko završimo sa kombinovanjem šifara. Pokazalo se da su one najmanje loše rešenje u nizu loših izbora koje smo primenili - kaže Rič Moguč, predsednik uprave Sekurosisa, konsultantske kompanije za putanja bezbednosti.

Markus Džejkobson, veteran sigurnosnih istraživanja i stručnjak za informacione tehnologije pokušava da promoviše rešenje koje je on nazvao "fastvords".

Ono podrazumeva da umesto da formirate sopstvenog birokratskog monstruma od šifre, jednostavno spojite tri jednostavne reči koje samo vama predstavljaju nešto. Recimo, jednoga dana vozeći se na posao pregazite žabu koja se pretvorila u fleku možete izabrati reči: "žaba", "posao", "fleka".

U novom izumu redosled korišćenja reči može da se menja i sistem će i dalje prepoznavati da ste to Vi koji želite da pristupite nekoj mreži, odnosno nalogu.
Ako ste baš sve zaboravili, sistem će vam pomoći tako što će vam objaviti jednu od reči, što bi trebalo da vam pomogne da se setite originalne zamisli iz koje je kreirana vaša šira, odnosno tri maične reči. Kako bi pridobio ljude za svoju ideju Džejkobson je već izdejstvovo testirnja koja upravo isprobava jedna velika kompanija.

Fastvordi su prema mišljenju mnogih korak u dobrom pravcu, ali to nikako ne treba razumeti kao obećanu zemlju, odnosno potpuno obezbeđeno utočište od hakera.

U krajnjoj liniji neko nekada mora da izađe sa nečim drastično drugačijim i drastično boljim od onoga što imamo danas.