Srbija ćuti o snimcima ubijene Aleksandre Zec
Detalji zločina nad porodicom Zec u Zagrebu 1991. i slike ubijene dvanaestogodišnje Aleksandre Zec, na kojima se vidi da su joj ruke vezane na leđima, u Hrvatskoj su izazvali oštru reakciju javnosti.
Najstravičnije ubistvoNataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, smatra da je naše društvo potpuno oguglalo na zločine bez obzira na identitet žrtve. - O ubistvu porodice Zec bilo je dosta reči ranijih godina zato što ovaj zločin spada u najsurovije zločine devedesetih, pogotovo što se dogodilo u Zagrebu u vreme dok još nije počeo rat. Slike ubijenog deteta, nešto što je najstravičnije, ne izazivaju reakciju naše države i javnosti jer smo mi kao društvo postali totalno ravnodušni. Čak i kada su u pitanju žrtve srpske nacionalnosti - kaže Nataša Kandić. |
U Srbiji je zlodelo Tomislava Merčepa i jedinice rezervne policije kojoj je komandovao našlo mesto tek u sporadičnim medijskim izveštajima.
Reakcije političkog establišmenta i društvene elite praktično nije bilo, slažu se sagovornici Pressa.
Oni nisu mogli samo da se usaglase oko porekla indiferentnosti.
Da li je ona posledica toga što su se Srbi uživeli u ulogu agresora i zločinaca ili je ćutanje proizvod želje da se ne ugrozi proces hrvatsko-srpskog pomirenja ili su osećanja građana kada su u pitanju zločini potpuno otupela, čak i kada su žrtve pripadnici njihovog naroda.
Prezasićenje događajima?
Prema rečima Save Štrpca, direktora "Veritasa", slike zločina nad Aleksandrom Zec mogle bi da postanu simbol zločina nad srpskim narodom, ali, kako ističe, ovim slikama se u našoj javnosti ne pridaje mnogo značaja.
- Da su Albanci, muslimani ili Hrvati imali ovakve slike, one bi visile na bilbordima. Mi smo u tolikoj meri prihvatili ulogu agresora i zločinaca da ne znamo da se snađemo sada kada nam se pruža prilika da dokažemo da su i pripadnici našeg naroda stradali koliko i drugi - kaže Štrbac, i dodaje da bi presude za zločin nad porodicom Zec mogle da uspostave ravnotežu krivice, pogotovo što je taj zločin načinjen pre nego što je počeo rat, i to u Zagrebu.
Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji, kaže da je mlaka reakcija posledica prezasićenja pričama o zločinima, ali i novim političkim trenutkom u kome potenciranje zločina može da uspori proces pomirenja Srbije i Hrvatske.
- Sada činjenice počinju da izlaze u javnost i zato bi sve srpske izbeglice iz Hrvatske volele da se više pažnje posveti ovim zločinima. Da Srbija u razgovoru sa hrvatskim državnim vrhom zahteva da se uspostave isti standardi za procesuiranje svih zločina - kaže Linta.