Groznica zvana hasap već je počela da trese poljoprivrednike koji iznose i prodaju voće i povrće na beogradske zelene pijace. Većina njih priznaje da im još ništa nije jasno i da ih od uslova koje moraju da ispune da bi mogli da prodaju svoju robu, boli glava.

Činjenica je da su zelene pijace trbusi gradova ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Sedamdeset odsto hrane kupuje se na pijacama, a donose je i prodaju sitni  poljoprivrednici.

Velimir Šipetić iz okoline Čačka redovno na pijacama širom Srbije prodaje povrće koje proizvodi na svom imanju u deset plastenika. Kaže da je čuo za hasap, i da je besmisleno da te evropske standarde moraju da poštuju i seljaci u Srbiji.

- Tačno je da se u proizvodnji povrća koristi previše pesticida, da su paradajz, paprika, i krastavci puni hemije. Ali, ne znam kako će to inspekcija da utvrdi. Čujem da ćemo morati da vodimo knjige u koje ćemo upisivati koje seme upotrebljavamo, datum sadnje, koja hemijska sredstva za zaštitu upotrebljavamo, vreme berbe, da imamo dokaz da nismo nakupci, da sami proizvodimo. Na udaru hasapa, kako čujem, biće i ambalaža, sa kojom svi sada kuburimo. Poljoprivredni proizvodi moraće na pijacu da se donose u specijalnim trodelnim gajbicama napravljenim od nekog ekološki čistog materijala, a svaka će imati akciznu markicu. Imam 50 godina i mislim da neću dočekati da se taj hasap raširi u Srbiji - smatra Šipetić.

I Predrag Živković iz Bariča, koji se bavi voćarstvom, gaji i prodaje voće, slično razmišlja.

- Mnogo je posla oko voća. Zna se da stabla voćki moraju da se zaštite od parazita, da voće mora da se prska. Jedared je u novinama osvanuo članak da jabuka sadrži u sebi najviše pesticida. Tri dana niko na Kalenić pijaci nije hteo ni da pogleda moje jabuke. Imam prijatelja, komšiju, koji je pokušao da gaji zdrave, neprskane poljoprivredne proizvode, paradajz, papriku i luk bez veštačkog đubriva i ostalih dodataka za brzi rast i lepši stas, kako je govorio. Paradajz, paprika i luk su bili toliko sitni da su se kupci na pijaci smejali. Znam šta je potrebno da se proizvede zdravo voće i povrće, ali ja za tako nešto nemam para, ne verujem da ih običan seljak ima - veli Predrag.

Čitajte i:   - Srpska hrana i Evropa (1): Dabogda u hasap grad udario   - Srpska hrana i Evropa (2): Zakon o krštenicama za telad   - Srpska hrana i Evropa (3): Trošak od 100.000 evra