Milan Đurica, biznismen iz Beograda, vlasnik firme Ekomes za proizvodnju i prodaju mesa za roštilj, kaže da je pre tri godine podneo zahtev za hasap sertifikat i da ga je dobio.

Meso po evropskim propisima: Milan Đurica

- Odmah da kažem da sam, za razliku od onih koji kukaju, zadovoljan uvođenjem hasapa. Mnogi se danas bave preradom i prodajom mesa, otvaraju preduzeća koja nemaju ni minimalne tehničke i higijenske uslove da se bave ovom delatnošću. Ja sam za svoj pogon prerade morao da nabavim nove savremene mašine i desetak novih rashladnih komora da bi svaka vrsta mesa bila razdvojena u toku i posle prerade. Dobijanje sertifikata, ili izlazak komisija i inspekcija koštao me je 5.000 evra, a uvođenje najsavremenije tehnologije oko 100.000 evra - kaže Đurica.

Na udaru hasapa su i preduzeća za preradu i prodaju ribe. Beogradska firma Tropik ribarstvo, koja se bavi rasecanjem ribe i ima svoje maloprodajne objekte u prestonici, dobila je hasap sertifikat pre dve godine. Jelena Bućan, šef nabavke i pripreme u ovoj firmi, bila je u ekipi koja se bavila primenom hasap sertifikata.

I riba pod strogom kontrolom

- Naše preduzeće je među prvima u Srbiji dobilo taj sertifikat, a realizovali smo ga uz pomoć nemačke kuće TUF specijalizovane za taj posao. U našem pogonu za pakovanje i rasecanje ribe morali smo da izvedemo potrebne građevinske radove, da bi radni prostor priveli nameni. Svaki pogon mora da ima određenu temperaturu, da mašine i alati budu sterilisani, da radnici imaju na sebi bela odela ili mantile, rukavice i zaštitne kape za kosu. I prodavnice smo morali da opremimo na sličan način. Sve to mnogo košta, a ako se tome doda papirologija koja prati sertifikat hasapa, onda je sve to za naše uslove preskupo. Recimo, morali smo da zaposlimo šest radnika registratora, koji samo vode evidenciju o ulazu i izlazu proizvoda, nabavci i prodaji. Trošak je i to što sertifikat mora svake godine da se resertifikuje - objašnjava Jelena Bućan.

Sutra - Srpska hrana i Evropa (4): Ekološke gajbe