Srbi sa Kosmeta različito o dogovoru u Briselu
Milan ivanović smatra da dogovor postignut u Briselu nije ni u interesu države Srbije, a ni naroda koji u njoj živi.
"Očigledno je da Srbija odustaje od Kosova, ovaj dogovor znači predavanje Kosova zarad kandidature za Evropsku uniju, a cilj je da ova vlast ostane i na sledećim izborima tamo gde se sada nalazi", rekao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, Srbija je prenela svoje državne nadležnosti i prava i obaveze na kosovske institucije, priznala je "dokumenta kvazi-države koju su do skoro nazivali nezavisno Kosovo".
Ivanović je rekao da očekuje da će narednih dana uslediti dogovori o drugim pitanjaima: telefonija, energetika, carinski pečati, koje će Srbiji nametnuti zvaničnici EU i SAD.
Predsednik SNV severnog Kosova je ocenio da je dogovor postignut pod pritiskom EU i posrednika za pregovore i da Srbi njima nisu dobili ništa, jer za njih ne postoji sloboda kretanja.
Ivanović je ocenio da će postizanjem dogovora o slobodi kretanja u enklavama i na severu Kosova biti ugrožena bezbednost Srba.
Rada Trajković pozdravlja dogovor
Predstavnici Srba južno od Ibra su potpuno suprotnog mišljenja. Jedna od njih je i Rada Trajković koja smatra da dogovorom Beograda i Prištine Srbija nije priznala nezaviosnost Kosmeta, već olakšala život tamošnjih Srba i sprečila približvanje Kosmeta Albaniji.
"Sprečeno je otuđenje Kosova i tamošnjih Srba od ostatka Srbije i približavanje Kosova Albaniji", ocenila je Rada Trajković u izjavi agenciji Beta.
Ona je navela da nakon tog dogovora Srbija ima veći kredibilitet da se, uz podršku međunarodne zajednice, bavi pitanjem Kosmeta i uanpređenjem uslova života tamošnjih Srba.
"Sada postoji i bolja mogućnost za zaštitu srpkse imovine i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosvu", ocenila je Trajković.
Ona je ocenila da postignutim dogovorom Srbija nije priznala nezavisnost Kosmeta, ali je pokazla da ne ignoriše činjenicu da većinsko albansko stanovništvo želi nezavisnost.
Timovi Beograda i Prištine postigli su u subotu prve sporazume u pregovorima započetim 8. marta: o slobodi kretanja i o matičnim knjigama, a najavljeni su i novi sporazumi u julu.