Poljska zvanično na čelu EU

Poljska postala zvanično predsedavajuća zemlja u EU

Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski, koji je zajedno sa građanima ispred palate odbrojavao poslednje sekunde do početka predsedavanja, podsetio je da je 1. jul simboličan datum, jer je upravo tog dana raspušten Varšavski pakt.

Poljska ne odustaje od tri prioriteta

To su "Evropa u rastu", gde Varšava želi da se uz gašenje grčke krize ponovo obrati pažnja na mere koje će Evropi doneti privredni rast.
Za to je ključna rasprava o budućem budžetu EU, odnosno da ne budu smanjena sredstva kohezionog fonda i fondova koje najviše koriste siromašniji regioni kako bi nadoknadili zaostajanje za bogatom Evropom. Zatim "bezbedna Evropa", gde je za Varšavu ključna energetska bezbednost, kao i bezbednost namirnica koje dolaze na trpeze Evropljana. I treći, "otvorena Evropa", gde najveću pažnju Varšava pridaje Istočnom partnerstvu i nada se da će dati novi impuls potpisivanju bilateralnih ugovora sa bivšim sovjetskim republikama koje žele saradnju sa EU i proširenje oblasti evropskih standarda, pre svega sa Ukrajinom.

"Iza nas je 20 godina koje su bila važne i dobre za Poljsku, imamo na šta da budemo ponosni i zbog čega da se radujemo", rekao je Komorovski.

Poljska danas zvanično preuzima predsedavanje, a mađarski premijer Viktor Orban predaje štafetnu palicu poljskom premijeru Donaldu Tusku u Varšavi, u prisustvu predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja i šefa Evropske komisije Žoze Manuela Baroza.

Poljska je sebi postavila ambiciozne ciljeve predsedavanja, iako je značaj rotacionog predvođenja posle Lisabonskog sporazuma manji, jer Evropa ima svog "predsednika" i šefa diplomatije.

"Vi ćete uneti novi entuzijazam i energiju u delanje EU. Raduje me proevropsko raspoloženje vlade i Poljaka. Pokazali ste da umete da branite svoje nacionalne interese, a da ne odustanete od proevropskog duha", kazao je Barozo poljskoj televiziji uoči inauguracije predsedavanja.

"Preuzimamo upravljanje EU u teškim vremenima. I dalje je kriza u zoni evra, koja je najvidljivija u Grčkoj. Zbivanja na severu Afrike i Bliskom istoku izazvala su jak talas izbeglica u Evropu, što stvara probleme, posebno na jugu kontinenta. Stiče se utisak da ta zbivanja slabe veru Evropljana u zajedničku Evropu. Ali EU je stvorena ne samo za dobra, već i za teška vremena", poručio je u današnjoj Gazeti viborčoj premijer Tusk.

U glavni spoljno-politički prioritet spada i odbrana prava na slobodu kretanja koju je dao šengenski prostor, a koji su pojedine stare članice spremne da ograniče.

Uz Istočno partnerstvo kao glavno polje na kojem bi Poljska želela da zabeleži uspeh, za zvaničnu Varšavu je jednako važno proširenje EU na zapadni Balkan.

Mađarska je u poslednjem trenutku sebi pripisala uspeh kojem se nadala Poljska - zaključivanje pristupnih pregovora sa Hrvatskom, pa Varšavi ostaje priprema i potpisivanje pristupnog sporazuma Zagreba i Brisela i napredak, pre svega Srbije, na putu ka EU.

"Balkan zahteva posebnu pažnju. Iako je sasvim siguran sporazum sa Hrvatskom u jesen, Srbija iziskuje veliku pomoć da do kraja godine dobije status kandidata", upozorila je u svom komentaru Gazeta viborča.