Tito i kralj Olaf opet za istim stolom
Kada je 1987. godine u Gornjem Milanovcu otvorena Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva (danas srpsko-norveškog prijateljstva), popularno nazvana Norveška kuća, taj duborez je postavljen u sali restorana. Kuća je izgrađena kao simbol stradanja jugoslovenskih interniraca u nacističkim logorima tokom Drugog svetskog rata, a duborez je bio njen najprepoznatljiviji deo.
Reljef u drvetu na zidu Norveške kuće do 5. oktobra 2000. godine nije smetao nikom, ali sa dolaskom demokratije u naše krajeve na površinu su isplivale strasti koje su malo-pomalo reljef sa likovima Tita i kralja Olafa proterale u muzejski depo.
Dragiša Ostojić, domaćin Kuće srpsko-norveškog prijateljstva i sin internirca nastadalog u nemačkom logoru u Norveškoj, ne želi da se izjasni da li je duborez skinut pod pritiskom politike i lokalnih političara.
- Zapamtio sam mnoge neprijatne situacije, pa čak i vulgarne kada su neki vremešni kafanski gosti valjda osokoljeni demokratijom javno pljuvali na duborez. U ovoj sali su se održavale razne svetkovine. Naš zemljak koji živi u Americi hteo je da u Norveškoj kući napravi svadbu sinu uz uslov da Titov lik bude prekriven platnom i da se vidi samo kralj Olaf. Taj njegov zahtev nisam prihvatio. Tako ponašanje kafanskih gostiju bilo je i razlog što je 2007. godine rukovodstvo Kuće srpsko-norveškog prijateljstva odlučilo da skine duborez oštećen na nekim mestima i skloni ga u muzejski depo - priča Ostojić.
U međuvremenu, pošto petooktobarska demokratija nije donela najavljivano i obećano blagostanje, narod je sve više počeo da se priseća Titovih vremena kada se živelo mnogo bolje i spokojnije. Neki čak smatraju da je u to doba bilo mnogo više demokratije. Tako su se spontano stvorili uslovi da umetničko delo sa likovima Tita i Olafa Petog bude rehabilitovano i vraćeno na staro mesto gde je stajalo dve decenije.
- Nakon četiri godine uspeli smo da restauriramo ovo umetničko delo uz pomoć Radoša Gačića, direktora Moderne galerije umetnosti u Gornjem Milanovcu, vratili smo ga tamo gde je i bilo i tu smo stavili tačku na ovu epizodu u istoriji Kuće srpsko-norveškog prijateljstva. Sviđalo se nekom ili ne, Tito i Olaf V su na mestu gde su bili i na dan otvaranja Kuće jugoslovensko-norveškog prijateljstva jer su na tome insistirali i naši prijatelji iz Norveške - ističe Dragiša Ostojić.
Nakon izgnanstva, Tito i kralj Olaf V ponovo su vraćeni u Kuću srpsko-norveškog prijateljstva. Goran Ćulum, vlasnik restorana koji radi u okviru Norveške kuće, kaže da je ovaj gest obradovao goste.
- Komentari su apsolutno pozitivni. Smatraju da ne postoji nijedan razlog da se stidimo naše istorije, ma kakva bila. Insistirao sam da se duborez vrati i na neki način sam ubrzao restauraciju reljefa - naglašava Goran Ćulum.
Vest o tome da su se Tito i Olaf V vratili na počasno mesto u Kući srpsko-norveškog prijateljstva javno su pozdravili mnogi Milanovčani smatrajući da reljef nije ni trebalo skidati i da je na ovaj način ispravljena istorijska nepravda.
Umetnik se odrekao delaTodor Popović, poznati milanovački privrednik i predsednik Jugoslovensko-norveškog prijateljstva u vreme kada je umetničko delo skinuto, izjavio je da je uklanjanje reljefa sa likovima Tita i Olafa V naredio Dragan Marković, sadašnji sekretar Društva srpskog-norveškog prijateljstva.
|