Priroda uzvraća udarac (3): Bog zvani industrija
Kaže da će umreti u 130. godini na Marsu ili u svojoj Nojevoj barci na Kosmaju, gde neće biti mesta za one ljude koji su zagadili i uništili planetu.
U poslednjih 10 godina svedoci smo velikih prirodnih katastrofa, sa ogromnim brojem žrtava.
Da li mislite da smo za neke od njih sami krivi i da nam se planeta sveti?
- Planeta se ne sveti nikome, ona je samo jedan veliki živi organizam koji ima sve simptome vrlo bolesnog bića: povišenu temperaturu (globalno zagrevanje), povraća (vulkani i cunamiji), trese je groznica (zemljotresi), a sve zato što su se na njoj namnožili paraziti (ljudi) u potpuno nekontrolisanom broju i živu je pojedoše. Ovde sada nije reč o osveti nego o preživljavanju i bolesti. Nju treba lečiti, a ne glodati joj kosti dok ne crkne!
Kada je čovek postao surovi dželat prirode?
- Čovek je milion godina živeo u skladu sa prirodom. Civilizacija u kojoj živimo samo je kratko uništavajuće doba. Njen kraj počinje razvojem poljoprivrede. Sa poljoprivredom je počela seča šuma, ratovi oko hrane i glad, kao i bolesti zbog jednolične ishrane. Od sedam milijardi ljudi na zemlji polovina umire od gladi.
A druga polovina?
- Ona krči i uništava sve pred sobom i jede meso. Lovi ribu da bi hranila stoku, koja u svojim crevima proizvodi dovoljno gasa metana da uništi ozonski omotač. Uništava poslednje plućno krilo zemlje, Amazoniju, u kojoj se nalazi polovina svih rečnih tokova na svetu. Voda se izvlači iz dubina i tako se uništava prirodni krvotok planete. Sa drveta smo prešli na prljavi ugalj, onda na otrovnu naftu, pa na radioaktivnu i skupu nuklearku. Sve se to dešava pod okriljem jednueubitačne filozofije koju je donelo hrišćanstvo. Ta filozofija glasi da je Bog sve na zemlji stvorio zbog čoveka, da je čovek apsolutni gospodar svega na planeti i da može da radi sa tim što god mu je volja.
Kese za duvan od kenguraPuno ste čitali i istraživali uništavanje planete? |
Kako se Srbija odnosi prema prirodi, kojom se inače najviše ponosi?
- Šumadija je dobila ime po neprohodnim hrastovim šumama koje su se protezale od Beograda do Kragujevca. Sada kada smo ih posekli, sadimo brzorastuće drveće umesto plemenitog. Ispostili smo zemlju otrovima, pesticidima i veštačkim đubrivom, pa zato i imamo manje prinose u poljoprivredi. Mene, ipak, najviše brine to što naša država smatra da u budućnosti treba ulagati isključivo u uzgoj stoke. Ništa strašnije od toga! Tvrdim da kada bi ljudi prešli isključivo na biljnu hranu, možda bi uspeli da spasu planetu.
Mislite da je uzgoj stoke zaista najveći problem?
- Mi smo stočnim fekalijama već zagadili reke, a sa druge strane, polovina svetske pijaće vode utrošena je na hranjenje stoke. Kada se dogodi ovaj poremećaj u prirodnoj ravnoteži, dolazi do zemljotresa, poplava i požara. Onako kako smo sejali, sada ćemo žnjeti. Nema tu ničeg mističnog. Samo odbijamo da prihvatimo odgovornost za ono što nam se dešava.
Priroda uzvraća udarac: |
A kakva će biti kazna?
- Za 50 godina iseći će se Amazonija i otopiće se Grenland. Tada će se nivo okeana na planeti povećati za šest metara. Biće potopljeni mnogi gradovi i na zemlji će biti milijarda izbeglica. Čovekov najveći neprijatelj je samo njegova pohlepa, glad i glupost.
Šta nam valja činiti?
- Promenimo prvo sebe. Time se menja ceo svet. Prelazak sa termički obrađene hrane na živu, sirovu biljnu hranu može da izleči svet od bolesti, da se uštedi ogromna energija jer nema kuvanja, mašina i velikih potrošača. Mi danas 75 odsto biljne hrane trošimo da hranimo stoku. Kad imate samo organsko đubre, njime na primer možete da hranite kalifornijsku glistu koja proizvodi prirodni humus. Nema, dakle, hemikalija, skupih pesticida i zagađivanja. Prelaskom na geotermalnu, kao i na energiju vetra, mora i sunca sve možemo da okrenemo. Ali, sve dok je profit kamen temeljac naše civilizacije i dok su nam bogovi - industrije farmaceutske, prehrambene, mlečne, mesne i automobilske, mi hrlimo ka propasti. Treba samo da kažemo NE.