Beograd u tajnosti krčmi ambasade
Predstavnici svih država naslednica SFRJ - BiH, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, saglasile su se da se do 31. avgusta završi prva faza primopredaje do sada raspodeljenih objekata nekadašnje zajedničke države. Bivše jugoslovenske republike do sada su definitivno podelile svega pet od ukupno 123 nekretnine iz zajedničkog diplomatskog fonda u inostranstvu, dok je podela još 44 objekta dogovorena pre pet godina, ali nije realizovana.
Kirija Hrvatima
S obzirom na to da Srbija treba da obezbedi i novu zgradu ambasade u Vašingtonu u tamošnjem elitnom diplomatskom naselju obnavlja se stara rezidencija Konstantina Fotića. Konzulat u Torontu je pripao Hrvatskoj pa Srbija danas Hrvatima plaća podstanarsku kiriju dok se ne iseli na novu adresu. Ambasada u Otavi otišla je Bosni i Hercegovini dok je zgrada ambasadorske rezidencije ostala Srbiji. Rezidencija u Otavi nalazi se na velikom placu na kome može da se podigne i nova zgrada ambasade Srbije. |
Na sastanku 19. maja 2011. u Beogradu je dogovoreno da se primopredaja ostalih, ranije raspodeljenih, nepokretnosti iz regiona OECD, obavi u fazama - jednim delom do kraja 2011, a u potpunosti do 31. avgusta 2012. godine.
Od pomenute 44 nekretnine u inostranstvu, Srbiji je pripalo 20, dok iz 24 treba da se iseli kako bi ih ustupila drugim naslednicima, ali nije bilo precizirano kada će se to dogoditi.
Do sada je, kako je "Vestima" rečeno u srpskim diplomatskim krugovima, između ostalog podeljena imovina u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.
- U Velikoj Britaniji ambasada nekadašnje SFRJ pripala je Bosni i Hercegovini, a Srbija je dobila novu prestižnu adresu - Belgrevija skver. Srbija po svemu sudeći ostaje i bez zgrada ambasada u Sofiji, Rimu i Beču. Rezidencija ambasadora u Francuskoj ostala je Srbiji, a pošto je stara ambasada u Parizu otišla Hrvatskoj, Srbija se preselila u nekadašnju nemačku ambasadu pri OECD blizu Trijumfalne kapije. Sporazum sa Nemačkom napravilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije tako što su Nemci Srbiji dali ovaj objekat u vlasništvo, a Srbija njima vlasništvo nad zgradom ambasade u Beogradu. Razlika u površini namirena je tako što je Srbija od Nemačke dobila i šest stanova u bulonjskoj šumi u kojima danas živi srpsko diplomatsko osoblje - objašnjava naš sagovornik.
Tišina u kojoj se obavlja sukcesija, zagrebački mediji tumače kao uspeh hrvatske tajne diplomatije jer nisu želeli da iritiraju srpsku stranu, koja je bila prisiljena na popuštanje.
Ostaju objekti Kraljevine
Uz rezidenciju u Parizu, najvredniji objekat koji je ostao u vlasništvu Srbije je zgrada misije pri UN na Petoj aveniji u Njujorku, a u dobrom kraju je i srpska ambasada u Berlinu koja se nalazi u nekadašnjem vojnom izaslanstvu SFRJ. |
"Hrvatska i verovatno i Slovenija bile su spremne da blokiraju evropski put Srbije", tvrdi zagrebački "Nacional".
Prema njegovom izvoru, verovatno bi se i dalje otezalo sa sukcesijom, da se nisu dogodila dva paralelna procesa - završetak hrvatskih pregovora s EU i namera Srbije da do kraja godine počne pregovore s Briselom. Pod pretnjom blokade evrointegracija, Srbija je 19. maja definitivno popustila i potpisala sporazum kojim se, uz pretnju sankcijama, obavezala da će bivšim JU republikama vratiti imovinu nekadašnje SFRJ, čija ukupna vednost iznosi više od 200 miliona dolara.
Veliku korist od tog sporazuma imaće Hrvatska kojoj će idućih meseci biti vraćeno desetak zgrada, rezidencija i stanova od Španije, Austrije i Italije do Švedske, Holandije i Kanade, kao i 144 umetnička dela renomiranih hrvatskih slikara koje su se nalazile po jugoslovenskim ambasadama i u predstavništvima SFRJ. Ukupna vrednost imovine koja prelazi u hrvatsko vlasništvo je 62 miliona dolara.
Srbiji najveći kolač
Najveći kolač te raspodele pripašće Srbiji - imovina vredna 104 miliona dolara. Hrvatska će dobiti i 23,5 odsto finansijskih sredstava od predstojeće prodaje sedamdesetak nekretnina u vlasništvu nekadašnje federacije. Reč je o objektima na atraktivnim lokacijama u Njujorku, Tokiju, Bernu i Bonu te nekadašnjim nesvrstanim zemljama, za čije korišćenje nije zainteresovana ni jedna od potpisnica sporazuma o sukcesiji iz 2001. godine. Naknadno će se raspodeliti 74 objekta u istočnoj Evropi, Rusiji, Kini i Australiji. |
Tadić popustio u Smederevu
Prelomni trenutak za razrešenje komplikovanog pitanja sukcesije Jugoslavije bio je trilateralni sastanak Borisa Tadića, Jadranke Kosor i Boruta Pahora u Smederevu ovoga aprila.
Premijeri Hrvatske i Slovenije su na sastanak došli sa saglasnošću predstavnika Makedonije i BiH čime je Srbija zapravo saterana u ugao kao jedina zemlja SFRJ koja je otezala s predajom imovine koja je po sporazumu trebalo da pripadne susednim državama.
Prema pisanju slovenačke štampe, Tadić takav pritisak nije u tom trenutku očekivao, ali je znao i da će kad-tad uslediti i odmah je s Pahorom krenuo u dogovaranje predaje ambasade Srbije u Rimu Slovencima kojima je ona pripala ugovorom iz 2006. Na trilateralnom sastanku dogovoreno je da se pitanje podele ambasada i umetnina odmah reši.
Srpska strana odbijala je da napusti ambasade koje je "izgubila" u sukcesiji, dok se ne postigne sporazum o podeli 123 sporna diplomatsko-konzularna objekta, pre svega ambasada po Africi.