Šoškić: NBS štiti kupce stanova
"Podaci poslednjih meseci jednostavno ukazuju da građani ne žele da kupuju stanove pod ovim uslovima i u ovom trenutku. Kada nema tražnje, problem se u ekonomiji rešava padom cena, a ne navođenjem potencijalnih kupaca da uzimaju kredite koji su rizični i za njih i za čitav sistem", rekao je Šoškić.
On smatra da je potpuno pogrešno povezivati ovu odluku NBS sa problemima u građevinskoj industriji jer problemi u toj oblasti postoje godinama unazad "a ova odluka tek stupa na snagu 30. juna".
"NBS, naravno, ostaje otvoren i konstruktivan sagovornik za predloge koji dolaze iz Vlade. Kao što znate, u nekoliko navrata smo korekcijama regulative iz nadležnosti NBS dali podršku nastojanjima da se obaveze građana i privrede na dobrovoljnoj osnovi reprogramiraju, ali na način da to ne ugrožava finansijsku stabilnost u zemlji", kazao je Šoškić u intervjuu "Večernjim novostima".
Problem dozvole i visoke cene, a ne krediti
Guverner je podsetio da je, prema anketi Svetske banke, po pitanju aktivnosti u vezi sa građevinskim dozvolama, Srbija na 176. mestu od ukupno 183 zemlje, i da je u ovom domenu naša zemlja zabeležila pad sa 174. mesta u 2010. godini.
"Isto tako, podsetimo se i da u Budimpešti, kao uglednoj prestonici zemlje punopravne članice EU, prema podacima sa specijalizovanih internet-stranica, kvadratni metar stana ima prosečnu cenu od 1.270 evra. Sve ovo ukazuje da resorna ministarstva i lokalne samouprave imaju pred sobom mogućnost da naprave bitna unapređenja u ovoj oblasti", kazao je Šoškić.
On smatra da bi "dobro uređen, jednostavan i inteligentan sistem, koji otklanja mesta pogodna za korupciju, po pravilu, privukao više privatnih preduzetnika i investitora koji bi mogli da ponude znatno veći broj stanova, po višem kvalitetu i nižim cenama.
To bi bila prava pomoć građevinskoj industriji i istinski doprinos reformama u zemlji".
Na pitanje da li je postojeći sistem odobravanja stambenih kredita, zapravo, rizičan, Šoškić je odgovorio: "Izvršni odbor je doneo jednu odmerenu, blagu, preventivnu meru, koja nema bitan realni uticaj na finansiranje u sistemu, ali ne dozvoljava neodgovorna ponašanja ubuduće".
On je ocenio i da je ova mera NBS "zapravo, signalna i preventivna, jer šalje poruku da je potrebno razvijati dinarske kredite bez valutne klauzule".