Protiv Jeftića se sva priroda urotila

Ovoj petočlanoj porodici prošle zime požar je progutao kuću u selu Rasavci, koja im je bila alternativni smeštaj, i sve što su u njoj imali. Sada su smešteni, takođe privremeno, u neuslovnom prostoru napuštene područne osnovne škole u ovom selu, gde žive bez vode i donose je sa obližnjeg potoka. Miodranka sa tri kćerke: Milenom, Tonkom i najmlađom Danijelom, kojoj je šest godina i 23-godišnjim sinom Lazom živi od dečjeg dodatka i socijalne pomoći.

- Čula sam za tragediju ove porodice u kojoj su ostali bez krova nad glavom i osetila potrebu da im bar malo ublažim muke ovom jednokratnom pomoći - rekla je za "Vesti" dobro znani dobrotvor Dosta Miki Bauer.

Dvanaestogodišnja Tonka Jeftić, devojčica je sa blagom mentalnom retardacijom, kao i svi članovi njene porodice. Šesti je razred Specijalne Škole "Đorđe Natošević" u Prijedoru. Odličan je učenik, učestvuje u svim sekcijama i najbolja je u razredu. Ona ispunjava sve svoje obaveze. Njena majka Miodranka nije u stanju, i pored najbolje želje da raspoređuje novac i ispravno usmerava na najprioritetnije potrebe. Zato to sada čini mala Tonka. Ranije je to bio zadatak starije sestra Mirjane. Ali pre godinu dana ona se udala sa 14 godina kako bi pobegla od svega, kako reče razredni starešina i predmetni nastavnik male Tonke, Milanka Vokić.

MILJENICA RAZREDA: Tonka sa školskim drugovima, nastavnicima i porodicom

 

Za Tonku ima spasa.

- Kada bi imala jaku porodicu, jakog muža ili svekrvu da je povuče napred svojim primerom i autoritetom, Tonka bi bila sutra izuzetna majka i domaćica. Takva deca i ljudi moraju imati stalni nadzor da bi funkcionisali. U suprotnom izgube se kao njena majka - kaže Milanka i nastavlja: - Tonka je veoma vredna devojčica, osvojila je značajno priznanje, treće mesto u Republici Srpskoj na takmičenju likovnih radova i to je veliki uspeh. Nažalost, ona je često gladna uprkos pomoći i donacijama koju porodica dobija - navodi Milanka Vokić.

Kada je saznala da je donacija za Jeftiće, kao i za još tri nesrećnika, prikupljena na proslavi 70. rođendana Doste Bauer, poreklom iz ovih krajeva, učiteljica Milanka nam je ispričala da je i Tonka nedavno proslavila rođendan najlepši u životu:

- Tonka nema novca, ali mi smo sakupili i kupili slatkiše i sokove da obeležimo njen rođendan. Ona je bila tako srećna što joj se pružila prilika da počasti drugove i drugarice i sva ushićena je ponavljala da joj je to najsrećniji i najlepši ne samo rođendan nego i dan u životu.

O značaju ove donacije za porodicu Jeftić govori i socijalna radnica škole Milica Tatić.

- Jeftićima je pomoć veoma potrebna. Uvek su bili lošeg materijalnog stanja, a sada je to stanje pogoršano jer im je kuća i sve što su imali izgorelo. Škola deci plati prevoz i ovde imaju obrok, a mi Tonki pakujemo hranu da kao ručak ponese kući. Pomažemo tu porodicu koliko možemo. Obezbedimo im još besplatne knjige i nešto odeće. Oni jako teško žive, ova donacija im je dobrodošla, ali tu mnogo toga treba rešiti - kaže Milica Tatić. 

Svakom ponešto

Od nje saznajemo da je mišljenje odgovornih u školi da treba iskoristiti priliku i deo novca utrošiti da Tonka ode na more, da se druži sa decom da bi zaboravila na tugu koja je okružuje i tregediju koja im se desila, a ostatak treba dati za hranu, vodeći računa o onom što njima najviše treba. I za utvrđivanje prioriteta treba im pomoć - kaže Milica Tatić.

Tonka je, slušajući dobar deo ovog razgovora, ushićeno rekla:
 

- Meni puno znači taj novac i to što ću moći da odem na more. Zato se zhvaljujem puno teti Dosti koja nam ga je poslala i puno, puno je pozdravljamo.

Majka Miodranka se takođe zahvalila na donaciji. Iako nije u stanju ničemu da nauči decu što će im koristiti u životu, njeno materinsko srce oseća da će im ovog leta biti bolje i da je za to zaslužna nepoznata žena.

- Hvala ženi koja nam je poslala pomoć. Neka je Bog čuva... Svaka joj čast što nas se setila. Bog je to video i sreća će je pratiti gde god išla - poručila je donatorki majka Miodranka, a onda nastavila da priča o surovoj svakodnevici:

- Imamo šporet i krevet. On je ostao čitav jer je bio na verandi pa nije izgoreo. Na njemu deca spavaju. Sada je toplo, ali kada zima dođe biće nam hladno u toj školi.
Kaže ponosno i da je u školskom dvorištu posadila nešto bašte i da je sve rodilo, pa ovog leta niko od njenih neće biti gladan. Ponosna na svoju baštu, a još više na decu, dodaje da svi pomažu i uživaju u radu i da bi ona najsrećnija bila da uz krov nad glavom dobije i parčence zemlje na kojem bi posadila sve vrste povrća, pa makar od neke samo jedan ručak da skuva.