Iskopane kosti đeneralove?

 

Jama je nađena na samo nekoliko metara od drvenog krsta, nedavno postavljenog Mihailoviću, između ružičnjaka i biciklističke staze, omiljenog odmorišta Beograđana. Nekoliko minuta pošto je otkopavanje počelo, skenerom je nađena kost ljudske ruke i tragovi kreča.

Na ovom mestu su, osim oprljenih delova desetak kostiju iskopane i lisice, a prema rečima člana komisije, istoričara Srđana Cvetkovića, nađeni tragovi ukazuju na pokušaj spaljivanja dokaza.
 

- Do mesta se došlo na osnovu identičnih iskaza četiri svedoka zatočenih u zatvoru na Adi i izjave oficira Ozne. Osuđena lica su brodom dovezena, zatvorenici su iskopali raku i osuđenici su ispred zida streljani - prenosi Cvetković i dodaje da su Komisija i policija završili svoj deo posla, a da je sada na potezu tužilaštvo.

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, koji se godinama bori za utvrđivanje istine o Dražinoj grobnici, kaže da je to veliki dan za Srbiju, njegovu stranku i istinu.

- Vrlo sam uzbuđen, a zanimljivo je da su ostaci nađeni blizu krsta koji sam davno zabo i markirao mesto grobnice. Sada konačno država treba da se angažuje i Draži podigne memorijalni centar. Skroman kakav je i Draža bio i to je najmanje što može da se uradi za njega i sve žrtve komunizma - rekao je Drašković.

Da bi moglo da se eventualno dokaže da su posmrtni ostaci zaista Mihailovićevi, prema rečima predsednika Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta Aleksandra Čotrića, predstoji forenzičko veštačenje i ekspertiza DNK uzoraka.

Vlada Srbije trebalo bi da iz budžeta obezbedi sredstva za ovaj posao. Do sada su komisije za otkrivanje masovnih grobnica posle septembra 1944. i za otkrivanje groba generala Mihailovića radile bez novca iz državne kase.

Bivši direktor Arhiva Srbije istoričar Jovan Pejin smatra da treba staviti tačku na taj, kako ga zove, građanski rat četnika i partizana.

- U Arhivu Srbije sam našao dokument, pismo Poljaka Šoškijeviča, čiju vrednost i sudbinu ne znam, a u kojem je ovaj čovek, koji je bio u pokretu jugoslovenske vojske tokom rata, bio u zatvoru na Adi. On je naveo da je Mihailović ubijen tamo i neljudski okončao bacanjem u septičku jamu. Navodno je imao i fotografiju gde se vidi kako Draža leži bez leve ruke, koja je dugo kružila među srpskim emigrantima - kaže Pejin.
 

Ljušić: Sramotna potraga Istoričar Radoš Ljušić smatra da je potpuno besmislen način na koji državne strukture traže mesto gde je pokopan general Dragoslav Mihailović. On ističe da je sve to "moglo da se sazna i mnogo ranije". - Ovo je sramota, jer treba da se zna gde je grob svakog čoveka i da se kaže prava istina. Nije trebalo ni da ga rehabilituju ako nisu hteli da nađu gde je pokopan - kazao je za "Vesti" ovaj istoričar. I Tito bio u zatvoru na Adi Zatvor na Adi sagrađen je 1920, a u vreme Kraljevine Jugoslavije je bio istražni. Tito i njegov komunistički saborac Moše Pijade su tu bili neko vreme, pre transportovanja na odsluženje kazne u Sremsku Mitrovicu. Izvršenje smrtne kazne nad Dražom bilo je i poslednje, a zatvor je srušen 1956.

 

Grob ne postoji, Draža je spaljen

Iskopavanja na Adi Ciganliji su, prema rečima penzionisanog generala i bivšeg načelnika Generalštaba JNA Stevana Mirkovića, farsa, jer kako on tvrdi, grob komandanta Draže Mihailovića ne postoji.

- To je samo gluma, oni dobro znaju da groba nema, ali idu izbori pa im ta priča treba. Sa Mihailovićem se raskrstilo 15. jula 1946. kada ga je Vojni sud u Beogradu osudio na smrt i kasnije streljao, a posmrtni ostaci su kremirani i pepeo rasut.

- To je bio obavezujući postupak Jugoslavije kao članice Organizacije ujedinjenih nacija po rezoluciji 32. plenarnog zasedanja Generalne skupštine OUN, 13. februara 1946. Postupak je sproveden i sa ostacima 11 najvećih nemačkih ratnih zločinaca posle njihovog vešanja u Nirnbergu iste godine - uveren je Mirković.

On ističe da komisija i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen traže Dražin grob, a znaju da ga nema.

- Treba im romantična priča da bi se gradio muzej, a možda i mauzolej, ali pepeo se ne sahranjuje. Izrael je Ajhmana posle presude ubio injekcijom, spalio i pepeo rasuo u more. Uostalom, i SAD su Bin Ladena bacile u takve morske dubine da ga niko ne nađe. Isto je i sa Dražom Mihailovićem, da ne mogu da mu dolaze na grob i da se prepredaju priče o njegovom herojstvu - objasnio je za "Vesti" Mirković.

Na pitanje zašto je ćutao toliko godina ako je znao za sudbinu četničkog vođe, on objašnjava da je u to vreme bio tinejdžer koji je u partizane ušao pred kraj rata, a da Draža nikada nije bio u njegovoj nadležnosti.

- Nemojte mene to da pitate. Postoje arhive i sačuvani materijal, samo ne znam zašto niko neće to da otkrije. Jesam godinama znao, ali nisam video tu dokumentaciju, mada sam uveren da pisani trag postoji - kaže Mirković.