MMF nam obećava bolji život 2012.
Uslov za to jeste da se ostvari projektovani privredni rast od 4,5 odsto, rekao je Lisovolik u intervjuu za "Pres" i upozorio da bi povećanje zarada u javnom i privatnom sektoru, koje nije praćeno većim ekonomskim razvojem, bilo potpuno nerealno, pa čak i kontraproduktivno.
"Najsigurniji način da se omogući bolji standard građana je snažan ekonomski rast Srbije. Ako se sledeće godine ostvari projektovani rast od 4,5 odsto, to može biti vidljivo kroz rast zaposlenosti i uvećanje realnih dohodaka. Ali, veći rast plata u javnom i privatnom sektoru koji nema osnovu u održivom ekonomskom razvoju bio bi iluzija. Ako se taj obrazac stalno ponavlja, cena za privredu i građane mogla bi da bude pad životnog standarda", naglasio je Lisovolik.
Kriza uvek može da se vrati
Lisovolik je upozorio da "i dalje postoji mogućnost povratka krize". "Kako proizvodnja i izvoz nastavljaju rast, srpska ekonomija polako staje na noge. Ipak, i dalje postoje rizici i to posebno spoljni, u vidu mogućeg poskupljenja energenata ili turbulencije u evrozoni. Takođe, na unutrašnjem planu može doći do prekomernog povećanja zarada u javnom sektoru i penzija", kazao je Lisovolik.
Prema njegovim rečima, optimistične prognoze MMF-a za Srbiju zasnivaju se na projekciji da će ekonomski rast biti tri odsto ove i 4,5 odsto 2012. godine.
"Naše mišljenje je da Srbija ima potencijal da uhvati korak imajući u vidu nizak nivo dohotka u odnosu na njoj slične evropske zemlje. Takođe, vidimo potencijal u nekoliko značajnih direktnih stranih investicija, kao što je recimo 'Fijat'. Međutim, ostvarenje tog potencijala nije automatsko i može biti realizovano samo ako se vodi ispravna ekonomska politika", rekao je Lisovolik.
Manji javni sektor i bolji uslovi poslovanja
Stalni predstavnik MMF-a je ukazao da Srbija, prvo, treba da smanji ogroman javni sektor, a drugo, neophodno je brzo i radikalno poboljšanje uslova investiranja.
"Kada je reč o investicijama, tu su pre svega neophodni olakšavanje uslova korišćenja građevinskog zemljišta, privlačenje direktnih stranih investicija i smanjenje opterećenja privrede", rekao je on. Lisovolik je istakao da su u toku stendbaj aranžmana koji se završio u aprilu, na stolu bili mnogo ambiciozniji predlozi reformi u oblasti državne administracije i penzionog sistema.
"Ipak, napredak može da se ostvari samo u meri u kojoj postoji politička volja za takvim reformama. Cilj MMF-a je da olakša donošenje takvih reformi, a ne da ih nametne. Na kraju je postignut određeni, istina ograničen, napredak, ali trebalo je da se uradi mnogo više", kazao je Lisovolik.
On je rekao da je protekli aranžman "zaštitio Srbiju od bankarske i finansijske nestabilnosti, ali kada je u pitanju postavljanje osnova za održivi ekonomski rast baziran na izvozu, postignut je samo delimičan napredak".
"Kada se sve sabere, urađeno je mnogo korisnih stvari, ali ostaje još dosta posla", zaključio je Lisovolik.