Nosači žive vage
Prodavci stoke ranije su Nišlijama za džabe prenosili prasad i jagnjad do klanica, ali više to ne žele da čine. Tako je rođeno novo zanimanje - pijačni šerpas.
Nišlija Zoran Đurđanović objašnjava da se svima više isplati da kupe stoku po ceni žive mere nego u mesarama u gradu.
- Mnogo više se isplati kupovine sitne stoke po ceni žive mere. Kilogram žive prasadi je samo 150 dinara na pijaci, a čak od 350 do 399 dinara u mesarama. Zato Nišlije, ali i stanovnici okolnih mesta i gradova dolaze u Mramor. Mi smo se organizovali da prenosimo prasiće i jagnjad od mesta prodaje do malih klanica blizu pijace. Četvrtkom, kad je najjači pijačni dan, mogu da zaradim i do 2.500 dinara, a kako u poslednje vreme pijaca radi i subotom, zaradim i dodatnih 1.500 do 2.000 dinara. Za svako preneto prase naplatim 50 dinara, što za onoga koji ga je kupio, a ne želi da se prlja, malo. Zarada nije velika, ali kako sam ostao bez posla, mnogo mi znači.
Zoran prenosi prasad na ramenima, u džakovima. Svi su zadovoljni. Nišlije ne prljaju ni svoje automobile ni sebe. Sednu u neku od obližnjih kafanica, popiju piće i sve je očas gotovo...
Na pijaci u Mramoru kod Niša prasiće od mesta prodaje do klanica prenosi i Jasmina Mitić, iz obližnjeg sela Krušce, za sada jedina žena šerpas.
- Ne stidim se. Ostali momci se ne bune, a ja se borim za svako prase. Čekam pored kola gde se prodaju i ponudim onome ko kupi da prenesem do klanice. U početku je to za mnoge bilo čudno, ali već su se svi navikli na mene. Moram, drugog posla nemam, nemam nikakvih drugih prihoda za kuću. Suprug već 10 godina nigde ne radi, sin pohađa srednju školu u Nišu. Svo troje smo u jednom sobičku, uveče uz sveću, jer nam je još 1999. godine isečena struja zbog duga koji je tada iznosio samo 2.000 dinara. Sedimo u mraku, ponekad uz sveću. Najlakše mi je da dođem u Mramor i prenosim prasiće. Lakši su oni od života - kaže Jasmina, koja je donedavno nosila prasiće u džaku preko ramena, ali je kupila građevinska kolica i sebi olakšala posao...
Čista računica
|