Rusija nas izjednačila sa Sudanom i Iranom
Odlukom Moskve, Srbija je svrstana u istu ravan s Gruzijom, Abhazijom, Gvatemalom, Izraelom, Iranom, Severnom Korejom, Sudanom, Tadžikistanom i Čadom. Ono što najviše zbunjuje je objašnjenje po kojem je reč o zemljama u kojima postoji "eksplozivna društveno-politička situacija kao rezultat neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva, rasta kriminaliteta".
Inicijativu za povećanjem plate i redefinisanjem radnog staža službenicima koji rade u nesigurnim zemljama daje Ministarstvo inostranih poslova RF, a ona se uobličava na osnovu informacija koje ambasade svakodnevno dobijaju s terena. U slučaju Srbije to se odnosi i na Kosovo i Metohiju, kao najdelikatniji deo srpskog prostora za rad diplomatskih službenika. Konačnu odluku po ovom pitanju, naravno, donosi Vlada.
Ova vest izazvla je zabunu u srpskoj javnosti, pa je Centar za evropske studije iz Beograda postavio pitanje: šta to Rusija zna što Srbija, EU, SAD i NATO ne znaju, i šta se podrazumeva pod "eksplozivnom društveno-političkom situacijom".
Dačić: Odluka Rusije normalna
Ivica Dačić kaže da je odluka Vlade Ruske Federacije da Srbiju s Kosovom i Metohijom stavi na spisak zemalja sa "složenom društveno-političkom situacijom", pre svega administrativna, a ne politička odluka. On je rekao da je na ovu odluku uticalo to što Rusija podrazumeva da je KiM sastavni deo Srbije, za razliku od nekih zemalja Zapada. "Normalno je da u takvim okolnostima njihovi (ruski) službenici imaju veće plate i beneficije ovde nego u nekim drugim zemljama", kazao je Dačić. On je naveo i da u istu grupu zemalja "sa složenom društveno-političkom situacijom" Rusija svrstava i Sjedinjene Američke Države. Dačić kaže je da takvu odluku Rusije i ne smatra "posebno bitnom" i da o njoj "eventualno može da razgovara šef srpske diplomatije sa ruskim kolegom". |
Iz ruske ambasade u Beogradu juče je saopšteno da je ova vest možda preuranjena jer pomenuto povećanje plata ruskom diplomatskom osoblju u Beogradu, za sada, ne sleduje. Za bilo kakva dalja objašnjenja, prema rečima predstavnika ambasade, trenutno - nema mesta.
Nikolaj Sokolov, dopisnik agencije RIA Novosti, kaže da ovakva praksa nije neuobičajena i primenjuje se u svim zemljama s kojima Ruska Federacija održava diplomatske odnose. Prema njegovim rečima, Srbija je i do sada spadala u zemlje u kojima se od diplomatskog osoblja zahteva "posebno angažovanje", ali svakako nije spadala u kategoriju koja obezbeđuje za petinu veće plate od onih koje dobijaju službenici koji rade na "mirnim terenima".
Da je odluka o svrstavanju diplomata koji žive i rade u Srbiji isključivo stvar ruske diplomatske službe i da se ne odnosi na ostale ruske građane angažovane na poslovima van domovine potvrdio je i Aleksandar Beljčenko, dopisnik i politički analitičar nedeljnika "Tribuna", glasila kompanije "Gasprom". Kako navodi Beljčenko, novinari "Tribune" koji rade u inostranstvu prilagođavaju se situaciji na terenu i, u tom smislu, nikakva posebna kategorizacija među njima ne postoji. Ipak, treba imati u vidu da sve ovo važi za zemlje za koje vanredne odluke nisu ni neophodne, objašnjava on.
Da li će ruski diplomatski službenici angažovani u Srbiji, zaista, dobiti veće plate nema nekog posebnog značaja. Ipak, ukoliko je tačna informacija o svrstavanju naše zemlje u kategoriju država sa "složenom društveno-političkom situacijom", i to svega nekoliko dana posle održavanja Strategijske vojne konferencije partnera NATO u Beogradu, pa još i u predizbornoj godini, mnogo šta dobija poseban značaj.
Kosovo i socijalne tenzije faktori rizika
|