Bolesni su nepoželjni sustanari
- Zaista im puno hvala, to je mali zračak nade za mog sina i mene, za sada jedino svetlo u mračnom tunelu naših nikakvih sudbina - očajna je i dalje Tatjana, koja svakodnevno očekuje nove vlasnike tek kupljene benzinske pumpe, koji su joj najavili da se mora odatle iseliti, jer nameravaju da ponovo pokrenu pumpu i toče gorivo.
- Osim ove dve gospođe, imala sam još nekoliko poziva, ljudi su nudili kuće po Srbiji, ali ja sam zaista u specifičnoj situaciji i ne usuđujem se da promenim sredinu. Bolesna sam, ponajviše psihički, moram da se lečim, a da nesreća bude veća i sin Boris je zaostao u mentalnom razvoju, ide u specijalnu školu, kojih baš i nema u svakom gradu. Zbog svega toga teško bi mogli da život započnemo van Zrenjanina. Da sam ovakvu ponudu dobila pre nekoliko godina bila bih spasena... Hvala svim ljudima dobre volje koji su se javili, naročito ljubaznoj gospođi iz Francuske, koja mi je rekla da trenutno nije u zavidnoj finansijskoj situaciji, ali mi je srdačno i sa toliko topline nudila svoju porodičnu kuću u centralnoj Srbiji. I svi su bili tako ljubazni, a ja očajna pa im ni imena nisam upamtila. Pod stresom sam, uzimam lekove za smirenje, a one me samo čine usporenom... - priča Tatjana Jovanov, dok svakog trena baca uplašen pogled ka ulazu da proveri hoće li se pojaviti ljudi koji su joj surovo saopštili da se hitno mora iseliti, ne želeći ni da saslušaju njenu tragičnu životnu priču.
Teški daniProverom kupoprodajnog ugovora, zaista smo se uverili da je firma koja je u stečaju novim kupcima, privatnoj firmi iz Zrenjanina, prodala benzinsku pumpu i da se očekuje da ona uskoro ponovo proradi, što znači da će Tatjana Jovanov, sa svojim sinom, uskoro morati da se iseli. To što je ona bolesna samohrana majka bolesnog deteta i što joj je stalni prihod socijlna pomoć i dečji dodatak samo 10.000 dinara, izgleda da je samo njena briga. Da li će tako i ostati, videćemo narednih dana. |
Napaćena i neshvaćena, a opet bolesna i slabovida, pokušavala je Tatjana ovih dana, sa dobijenih 50 evra, koje čuva kao ikonu, da pronađe neki sobičak na periferiji Zrenjanina i tako sebi Borisu obezbedi krov nad glavom. Međutim, niko nije želeo da primi na stanovanje ženu sa detetom koje je mentalno retardirano.
- Pronašla sam par skromnih soba u dvorišnim zgradama za koje je mesečna kirija 50 evra, ali svaki gazda kada je čuo da imam i dete koje ide u Specijalnu školu za učenike sa posebnim potrebama, odmah je odustao od iznajmljivanja. Nadam se da će se narednih dana obistiniti neko od brojnih obećanja koje sam dobila u telefonskim kontaktima i da će još neko od dobrih ljudi poslati novac. Sa 100 evra mesečno, mogla bih da pronađem stan i u toj varijanti ne bih imala problem što je Boris sa mnom, jer kada se izdaje stan onda gazde i ne pitaju koliko će osoba živeti u njemu, a sobe su uglavnom za samce - dodala je Tatjana, bez stalnog zaposlenja i krova nad glavom.
I ovaj privremeni smeštaj, ni nalik pravom porodičnom domu, koristila je zahvaljujući bivšem suprugu, tu zaposlenom kao domar. Sada ni sin ni ona ne mogu na njega da računaju jer je i on ostao i bez posla i smeštaja.
Dogovor telefonomUkoliko želite da pomognete Tatjani Jovanov da iznajmi stan u koji će se useliti sa sinom i za koji mora da plati 100 evra, morate je pozvati telefonom br:++381 61 69 89 715 i dogovoriti se na koju adresu da joj pošaljete donaciju. Samo zahvaljujući vama, našim humanim čitaocima, ona i Boris mogu postati lica sa bar privremenom adresom. |