Legenda o Kratovu, prokletom gradu grešnika
Predanje kazuje da je Kratovo još daleke 1732. godine prokleo vladika Atanasije kako bi se osvetio lokalnom svešteniku koji ga je oklevetao kod turskih vlasti da je navodno bio u ljubavnoj vezi sa jednom hanumom.
- Pop je do ušiju bio zaljubljen u mladu muslimanku čuvenu po lepoti. Prethodno su se pop i vladika Atanasije posvađali oko novca i imovine pa je sveštenik odlučio da na nesvakidašnji način kazni vladiku.
Otišao je kod lokalnog šnajdera i naručio da mu sašije šalvare, koje je potom odneo u mitropoliju i tamo ih stavio. Kada ga je posle nekoliko dana posetio kadija, rekao mu je da je vladika u ljubavnoj vezi sa mladom hanumom koju svakog jutro tajno posećuje. Da bi priča bila što uverljivija, kadiji je rekao da šalvare može naći u ćošku crkve. Kadija je poverovao svešteniku, a u priču je potpuno bio ubeđen kada je na ogradi mitropolije zaista video šalvare.
Tada su turske vlasti odlučile da pogube vladiku Atanasija ni krivog ni dužnog. Episkop je na dan pogubljenja bacio kletvu na Kratovo - da u gradu nikada više nema episkopije, da u njemu žive samo grešnici i nevernici i da se izgradi samo onoliko kuća koliko se sruši.
Stevče Donevski kaže da su se skoro sve kletve vladike Atanasija ostvarile. U Kratovu danas nema ni mitropolije, ni episkopskog sedišta, nema ni novih kuća i građevina, ali ima nevernika koji ne poštuju ni crkvu ni Boga.
Fresku koja svedoči o ovoj legendi naslikao je Dimitar Andonov - Papradiški. Na njoj su sveštenik i vladika prikazani sa turbanom na glavi. Tu nesvakidašnju ikonu podjednako poštuju i pravoslavci i muslimani, pre svega Romi iz Kratova.
- Muslimanski živalj romske nacionalnosti u Kratovu slavi Đurđevdan na mestu gde je pogubljen vladika Atanasije. To mesto je nazvano Baba, što na turskom znači otac. Dan nakon smaknuća vladike Atanasija, vernici su našli njegovu glavu ispod koje su počele da teku suze u zemlju. Sa tog mesta kasnije je potekla i voda, a izvor je u narodu poznat kao turski izvor - završava priču Donevski.
Pominje se u "Ilijadi"
Kratovo je kroz vekove imao više imena - Tranopira, Koritos, Krater, Kratis Kora. Kratovo je grad izgrađen na davno ugašenom vulkanskom krateru.
Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1.000 metara u srcu Osogovskih planina, a podignut je na temeljima drevnog rudarskog naselja prvi put pomenutog još pre 27 vekova u Homerovoj "Ilijadi".
U hronikama stoji da je još od vremena Rimljana i Konstantina Velikog ovo bio važan rudarski kraj. Rudnici su danas prazni, napušteni i zapušteni. |