Holanđani traže spas u Srbiji
Prema podacima Kancelarije UNHCR-a u Srbiji, prošle godine je čak pet državljana Holandije zatražilo politički azil u Srbiji, po čemu su na prvom mestu među Evropljanima s takvim zahtevom.
Prema saznanjima “Kurira“, jedna od Holanđanki je, u stvari, srpska državljanka koja je svojevremeno otišla u Holandiju, udala se i dobila njihovo državljanstvo. Zbog problema s mužem, morala je da ga napusti, vrati se u Srbiju s decom i zatraži politički azil.
Iza Holanđana po broju zahteva je Gruzija, zatim Bosna i Hercegovina, iz koje su u Srbiju stigla tri azilanta, i Albanija sa dva. Po jedan azilant u Srbiju je stigao iz Nemačke, Hrvatske, Rusije i Turske.
Avganistanaci ubedljivo najbrojniji
Inače, najbrojnija grupacija azilanata dolazi iz Avganistana. Iz te zemlje zahtev za politički azil u Srbiji podnelo je 318 ljudi.
Daleko iza njih su Palestinci sa 77 zahteva, Irak sa 29, Pakistan i Somalija sa po 22. Iz Irana su stigla devetorica azilanata, iz Konga osam, a iz Maroka sedam.
Najudaljenije zemlje iz kojih je stigao po jedan azilant su Ekvador, Kuba i Bangladeš.
Azilanti imaju sva prava
Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje primene bezviznog režima i načelnik Uprave granične policije, objašnjava za “Kurir“ da osoba koja dobije politički azil u našoj zemlji stiče status poput stalno nastanjenog stranca.
“Ona se normalno integriše u društvo, može da radi, školuje se, ima zdravstvenu zaštitu, stiče imovinu, formira porodicu“, kaže Banović.
On dodaje da svaka zemlja domaćim zakonodavstvom reguliše da li i koja prava gubi osoba koja kao politički azilant napusti svoju domovinu.
Pravo na azil “mogu tražiti osobe koje su prebegle u drugu zemlju zbog različitih vrsta progona u zemlji porekla“, određeno je članom 14. Deklaracije o pravima čoveka. Politički azil uglavnom dobijaju osobe progonjene zbog svojih političkih ideja.