Rad do smrti (6): Penzije male, deca nezaposlena

- Razvojem tehnologije u čitavom svetu rad je postao lakši i jednostavniji, jer imamo mnogo više tehničkih pomagala. To je olakšavajuća okolnost za većinu ljudi na ovoj planeti.

Ipak, postoje argumenti i za i protiv produžetka radnog veka.

Zakon bi trebalo da bude fleksibilan i omogući svima da se bave svojim zanimanjem dok mogu.

Ljudi fizičku snagu zamenjuju iskustvom, nekad je radnik od 50 ili 60 godina produktivniji od svojih mnogo mlađih kolega.

Intelektualci mogu da se bave naučnim i svetodavnim radom ili edukativnim radom i u kasnim 70-im godinama života. Nažalost, naša zemlja je siromašna, a država nedovoljno dobro organizovana. Mladi ljudi jako kasno počinju da rade, neki ne počnu nikad.

Država bi to u svojoj politici pomeranja granica odlaska u penziju morala to da uzme u obzir, da se ne drži kruto zakonske regulative koju im nameće Evropa - kaže dr Panović.

Panović ističe da njegovu ordinaciju sve češće posećuju stari ljudi sa psihičkim tegobama i traže savet i pomoć.
 

Rad do smrti:   Infarkt na radnom mestu; Penzioneri u emigraciji; Kad primim koverat, rasplačem se; Srbija, zemlja staraca; Sa štapom u proizvodnju.

- Siromaštvo kod penzionera je problem broj jedan.

Često ti isti penzioneri imaju decu koja su već u zrelom dobu, a nisu zaposlena, nemaju mogućnost da rade. Svi žive u malom prostoru, pa tako dolazi do frustracije, netrpeljivosti i konflikta.

Čuvena je rečenica dece: "Šta si mi ostavio, šta si stekao za vreme svog života?! Kako je moguće da se Pera obogatio a ti nisi?!" Dakle, urušavaju se moralni sistemi, urušavaju se autoriteti.

Često čujem od ljudi koji dolaze u moju ordinaciju da život nema smisla jer ne mogu da podmire osnovne potrebe - veli Panović.

Država mora da napravi neku strategiju i pomogne starima koji su prepušteni sami sebi.
- Radnici treba da napuste svoja nerentabilna radna mesta i bave se poljoprivredom. U organizovanim državama, mislim pre svega na Nemačku i Francusku, vodi se računa o ljudima koji odu u penziju. Dostojanstveno su zbrinuti i razvijaju svoje veštine i hobije za koje nisu imali vremena tokom radnog veka.

To je rad u trećem dobu, važan za očuvanje mentalnog zdravlja pojedinca. To mi ovde ne možemo da postignemo pre svega uvažavajući našu mračnu stvarnost. Naše društvo je prilagođeno ljudima u najboljim godinama, zanemaruju se i stari i mladi - kaže dr Panović.

Profesor pored kontejnera - Jedan od najtežih doživljaja je osećaj nemoći, a danas je prisutan u svim društvenim slojevima. Uhvatila me je tuga kada sam jednom prilikom ugledao profesora sa jednog beogradskog fakulteta koji je dobio otkaz, kako zaviruje u kontejner. To je vrhunac nebrige o ljudima, o čemu bi država trebalo da povede računa. Na drugoj strani imamo enormno bogaćenje - kaže Panović.