Rad do smrti (4): Srbija, zemlja staraca
Dr Mirjana Rašović, direktor Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, pokušala je kao demograf da odgovori na pitanja hoće li u doglednoj budućnosti Srbija biti zemlja starih ljudi, penzionera, i kako će se to odraziti na srpsku ekonomiju.
- Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, više od 900.000 osoba u centralnoj Srbiji i 350.000 u Vojvodini staro je preko 65 godina, a istovremeno se povećao i procenat stanovništva visoke starosti od 80 godina i više. Procenjujemo da će se zahvaljujući napretku medicine smrtnost u drugoj polovini 21. veka smanjivati, pa će broj starijih od 65 godina nadmašiti brojčano populaciju mlađu od 15 godina. Razlog tome je, svakako, nivo rađanja koji je 25 odsto niži od potreba prostog obnavljanja - objašnjava Mirjana Rašović.
Ona smatra da će se radni vek stalno produžavati i da će sigurno dostići sedamdesetu godinu života.
- To je moje lično mišljenje, a važi pre svega za intelektualce koji u svojim
|
|
iskustvom i znanjem mogu da koriste firmama. Druga priča su ljudi koji se bave teškim fizičkim poslovima i profesionalno obolevaju. Zato je odlazak u penziju vrlo rastegljiv pojam, moraju da se sagledaju svi aspekti i tek onda donese nekakav zakon - kaže Rašovićeva.
Veliki problem u Srbiji je i drastičan pad nataliteta u seoskim sredinama, što je doprinelo povećanju broja starih ljudi u Srbiji.
- Devedesetih godina prošlog veka mnogo je mladih ljudi sa sela krenulo je iz Srbije put Evrope i sveta. U inostranstvu sada živi već i treća generacija Srba, a vraćaju se, nažalost, samo stari ljudi. Mladi su se asimilirali, imaju državljanstvo zemlje u kojoj žive tako da prilikom popisa ne možemo da kažemo da su Srbi, već samo poreklom iz Srbije. Ali zato stariji povratnici menjaju demografsku sliku strukture srpskog stanovništva i tu se ništa ne može.
Sunovrat sela
|